Amerikanci ostaju u Nigeru, Francuzi pred „crvenim kartonom"

Vojno savezništvo Pariza i Vašingtona na ozbiljnom je ispitu u Nigeru od izbijanja vojnog puča u toj zemlji 26. jula, a danas još i više, budući da trupe SAD nastavljaju s izviđačkim-antiterorističkim misijama, dok je francuski kontingent dobio datum da napusti tu zemlju Sahela (3. septembar), koji još nije ispoštovan. U međuvremenu, šef diplomatije EU Đuzep Borelj priznaje da politika unije u Sahelu nije donela željene rezultate i poručuje da „ niko ne bi trebalo da bude presrećan zbog teškoća s kojima se suočava Francuska u tom regionu”.

Odlučan stav Vašingtona da prevrat u Nigeru ne nazove „udarom” doneo je rezultate na terenu. Nenajavljena poseta Nigeru (7. avgusta) Viktorije Nuland, v. d. zamenika šefa američke diplomatije, doprinela je uspostavljanju direktnog kontakta s huntom generala Aburahmana Tajija. Pariz je posetu Nulandove Njameiju kritikovao kao „nemudar” potez Vašingtona. Potom je u Niger stigla i Ketlin Ficgibon, novi ambasador SAD. Posle toga, Amerikanci su „iz predostrožnosti” deo trupa iz baze kod glavnog grada Nigera premestili u megabazu u Agadezu, odakle su ovih dana delimično nastavili svoje izviđačke-antiterorističke misije. „Američka vojska nastavila je misije vazduhoplovima i dronovima. Jedno vreme nismo, jer su (pučisti) zatvorili piste. Diplomatskim procesima sada obavljamo, ne mogu da kažem sto odsto onih misija koje smo ranije sprovodili, ali sada obavljamo veliki deo misija od ranije”, preneo je juče AP izjavu generala Džejmsa Hekera, komandanta američkih vazduhoplovnih snaga pri SAD komandi za Evropu i Afriku. Istovremeno, brigadni general Pat Rajder, portparol Pentagona, ističe da su misije „ograničene na zaštitu američkih snaga” u Nigeru.

Na drugoj strani, vojna hunta u Nigeru naložila je 25. avgusta francuskom ambasadoru Silvenu Iteu da u roku od 48 sati napusti tu zemlju, što je šef Jelisejske palate Emanuel Makron odbio. Potom je režim generala Tajija poručio Parizu da 1.100 francuskih vojnika stacioniranih u Nigeru mora da ode do 3. septembra. „Ako ćemo da se premeštamo, onda to može biti samo na zahtev (svrgnutog) predsednika Muhameda Bazuma. Ne pridajemo nikakvu legitimnost deklaracijama pučista”, prkosno je poručio francuski predsednik. Pariz je, međutim, ovih dana priznao da su u toku pregovori o izmeštanju „elemenata” vojnog prisustva u Nigeru.

Ipak, da dolije ulje na vatru, Makron je u međuvremenu ocenio da „bez vojnih operacija Francuske u Sahelu (protiv džihadista)... tamo danas verovatno ne bi bilo Malija ni Burkine Faso, a nije sigurno ni da bi bilo Nigera”.

U Sahelu ova Makronova ocena, najblaže rečeno, nije naišla na dobar prijem. „Francuske trupe su izazvale problem u Sahelu. Pariz je uništio Libiju. Razaranje Libije dovelo je do toga da Sahel postane ’oružarnica na otvorenom’”, ocenio je Abdulaje Diop, ministar inostranih poslova Malija, tokom razgovora s ambasadorom Alžira Al Havasom Rijakom. Diop i Rijak razgovarali su, inače, o putevima za smirivanje prilika u Maliju (gde su džihadisti ponovo u ofanzivi), kao i o načinima da prioritet dobije direktni dijalog aktera unutar te zemlje, a bez spoljnih mešanja.

Alžir je krajem avgusta, jedini do sada, izašao s mirovnim planom za Niger, uz osudu neustavne promene vlasti, a istovremeno i protiv strane vojne intervencije.

Šef diplomatije Malija Diop i šef diplomatije EU Borelj, različito vide vinovnike sadašnje krize u Sahelu.

„Problem u Sahelu nije Francuska, već vojne hunte, koje nemaju načina da se bore protiv terorizma, niti ambiciju da unaprede njihov svakodnevni život i budućnost”, ocenio je Borelj.

U govoru u evropskom parlamentu, Borelj je istovremeno ocenio da 600 miliona evra, koje je Brisel u poslednjih deset godina uložio u obuku 50.000 pripadnika vojnobezbednosnih snaga širom Sahela, nije doprinelo učvršćivanju demokratije u tom regionu.

„Trebalo je više da se pozabavimo strateškim, a ne taktičkim pitanjima, između ostalog i unapređenjem socijalnog stanja u tim zemljama”, konstatovao je Borelj.

Prema njegovim rečima, Sahel je test za celokupnu EU, jer bi učvršćivanje još jedne hunte u tom regionu, a pogotovo u Nigeru, imalo dalekosežne negativne posledice po Evropu: bezbednosne, migrantske, kao i one koje se odnose na „geopolitički balans moći”. EU mora da učini „šta god treba” da se u Nigeru povrati ustavni poredak: „Nema mesta nikakvim paralelnim pregovaračkim kanalima, osim kroz regionalnu grupaciju EKOVAS”, naglasio je Borelj.

Usput je najavio moguće nove runde sankcija EU, kao i izglede za široko uskraćivanje finansijske saradnje Nigeru i drugima u Sahelu.