Pakao u ćeliji

Dobro sam zapamtio lekciju svoje nekadašnje profesorke o važnosti porodice kao „osnovne ćelije našeg društva” i da zbog toga dobro razmislimo pre nego što jednog dana stanemo na „ludi kamen”. Jer, u porodici, majčinski je profesorka upozoravala svoje đake, mora da vlada ljubav, mir i harmonija.

Setih se nje povodom odluke Skupštine Vojvodine kojom je pre neki dan usvojena „Strategija za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u APV”. Iako je zvanični naziv dokumenta za neke možda uopšten i nedovoljno jasan, nema sumnje da će razumeti o čemu se radi.

Veliki deo stručnog potencijala i administrativnog aparata pokrajinskih organa angažovan je da bi se nadležni na društveno organizovan način mnogo više nego do sada pozabavili svakodnevno aktuelnim problemom nasilja u porodici.

Ovaj termin se, na žalost, za sada najčešće koristi u policijskim saopštenjima kojima se javnost upoznaje o pokretanju krivičnih postupaka protiv nasilnika, ali često se na tome i završava (kao da se to dešava negde drugde). Čak se, radi „zaštite integriteta osumnjičenog” uglavnom navode samo njihovi inicijali.

Preventiva je, osim časnih izuzetaka, prava retkost. O životnim dramama između četiri zida retko se otvoreno govori. Još je bruka i sramota da se žena požali komšijama da je muž tuče i isteruje iz kuće, deca ne smeju da „zinu” drugarima kako ih roditelji kažnjavaju ili su žrtve netrpeljivosti između oca i majke, jer ih čeka još teža kazna. To posebno važi za seksualno zlostavljanje najmlađih, na šta se javnost zgražava tek kada to obelodane mediji,

U Novom Sadu se pamti slučaj nesrećne žene koju je (a uz nju i sopstvenu decu) muž maltretirao, najčešće pijan, skoro dve decenije, ali joj je prekipelo tek jedne noći kada ih je posle kafanske terevenke probudio i postrojio „po vojnički”, a po ruci jednog deteta počeo da gasi cigaretu. Dohvatila je pištolj i ubila ga. Hiljade Novosađanki i Novosađana je potpisalo peticiju da se oslobodi krivice ili da joj se izrekne minimalna kazna. Mnogi od njih su, međutim, dugo znali za pakao u toj „ćeliji društva”, ali je svako gledao svoja posla.

Statistika beleži da se u Vojvodini broj registrovanih nasilja u porodici dramatično uvećava, a poslednjih godina i udvostručava. Kako ističu u resornom sekretarijatu Izvršnog veća, tome kumuje i neshvatljiva tolerancija u društvu prema ovoj pojavi.

Poslednja analizirana godišnja statistika ukazuje da je policija u pokrajini primila 4.284 zahteva za intervenciju, ali samo u 27 odsto slučajeva podnela prekršajnu prijavu, a tek u 10 odsto krivičnu prijavu. U prekršajnim predmetima 95 odsto siledžija dobilo je novčanu kaznu, dok su krivični postupci čak u 55 odsto slučajeva rezultirali uslovnim kaznama.

Moja profesorka nije u prilici da se upozna sa ovim obeshrabrujućim podacima. Nekoliko godina posle penzionisanja ubio je suprug, posle jedne beznačajne svađe.