O penzijama objektivno

Ovih dana često se govori o visokim procentima povećanja penzija od oktobra ove godine i januara iduće godine, što bi trebalo da upućuje na zaključak o dobrom materijalnom položaju penzionera. Međutim, objektivna analiza podataka o današnjem životnom standardu penzionera to ne potvrđuje.

Evo podataka o tome. Prosečna penzija u 2012. godini bila je 25.033 dinara, ili 42 odsto maksimalne potrošačke korpe i 79,3 odsto minimalne potrošačke korpe. U junu 2023. prosečna penzija je bila 37.811 dinara, ili 38,1 odsto maksimalne i 83,4 odsto minimalne potrošačke korpe. To znači da je kupovna moć penzionera u junu ove godine u odnosu na 2012. za oko devet odsto manja za proizvode i usluge iz maksimalne potrošačke korpe ili za oko pet odsto veća za proizvode i usluge iz minimalne potrošačke korpe. Ocena je da u poslednjih 10 godina nije došlo do povećanja životnog standarda penzionera.

Tu ocenu potvrđuje i podatak da je prosečna penzija u junu ove godine za 51 odsto veća u odnosu na 2012. godinu, a da je kumulativna stopa inflacije u tom periodu bila 49,4 odsto.

I podaci o odnosu prosečne penzije i prosečne plate govore o nepovoljnom položaju penzionera u poslednjih 10 godina. U 2012. prosečna penzija je bila 60,5 odsto prosečne plate, a u junu ove godine ona je 43,7 odsto.

Što se plata tiče, one su u junu ove godine bile za 106 odsto veće u odnosu na 2012. godinu, što znaci da su rasle 38 odsto brže od inflacije.

Inflacija je u junu ove godine u odnosu na decembar 2022. bila 6,2 odsto, pa povećanje za 5,5 odsto u oktobru znači samo delimično kompenzovanje inflacije. Povećanje u januaru iduće godine značiće realno povećanje penzija, a koliko – zavisi od inflacije do februara iduće godine. Međutim, posto se usklađivanje rasta penzija vrši jednom godišnje, inflacija posle februara 2024. postepeno će smanjivati realnu vrednost penzija.

Problem je, izgleda, u švajcarskoj formuli, koju po nepodeljenim mišljenjima treba menjati. Njena primena sigurno znači dalje relativno smanjenje prosečne penzije u odnosu na prosečnu platu.

Ranije je bilo opredeljenje da prosečna penzija ne treba da bude niža od 60 odsto od prosečne plate. Danas se govori o 50 odsto, a i to je teško dostižno.

Današnji položaj penzionera, dakle, nije zadovoljavajući.

Nešto treba preduzeti. Ja nisam kvalifikovan da kažem šta. Jedino sam siguran da usklađivanje rasta penzija treba vršiti najmanje dva puta godišnje.

Dušan Čudanov,

Beograd