Evropi preti recesija

U nastojanju da amortizuju udar finansijskog sloma u SAD, vodeće evropske centralne banke nastavile su i juče da „upumpavaju” na kreditno tržište ogromne sume novca, kako bi popravile ugroženu likvidnost banaka i drugih finansijskih organizacija, potvrđeno je u Frankfurtu, gde se nalazi operativno sedište Evropske centralne banke (ECB).

ECB je juče ubrizgala, zajedno sa centralnim bankama Velike Britanije i Švajcarske, na tržište novca 30 milijardi dolara, na osnovu ranije postignutog dogovora o recipročnom valutnom aranžmanu sa američkom Upravom federalnih rezervi.

Uprkos toj snažnoj finansijskoj injekciji, cene akcija, uključujući i hartije najznačajnijih banaka, na Londonskoj berzi juče ujutro su, prilikom početnih transakcija, osetno pale, u rasponu od 0,9 do 4,3 odsto, u odnosu na prekjučerašnji zaključni nivo.

Nedostatak gotovine već danima preti da parališe normalno funkcionisanje evropskog bankarskog sektora, navodi se u izveštaju ECB.

Obimne intervencije, prema izveštaju Rojtersa, juče su preduzele i vodeće centralne banke u Aziji, kao i emisiona banka Australije, što svedoči da kriza ne priznaje državne granice u uslovima globalizacije.

Američki finansijski potres destruktivno deluje na evropske ekonomije, kojima preti recesija. Tako je Francuska juče priznala da neće biti u stanju da održi obećanje dato Evropskoj uniji i spusti deficit zbog rastućeg duga i slabijeg rasta, koji ostavljaju malo prostora za podsticaj usporene ekonomije. Francuska će iduće godine imati budžetski deficit od 52 milijarde evra, što je tri milijarde više u odnosu na projektovani manjak za 2008, saopštio je juče ministar budžeta Erik Vert, uz ocenu da je to posledica oštre finansijske krize u SAD koja se proširila i na ostatak sveta.

I donedavni „keltski tigar” Irska, koju srpski političari i ekonomisti često proglašavaju uzorom koji bi trebalo slediti, upala je u recesiju, nakon što je zaključno sa junom došlo do pada privrednih aktivnosti drugi uzastopni kvartal.

Ekonomiju Irske muči krah cena kuća, koji je doprineo padu potrošnje i velikom smanjenju ukupnih investicija. Irska je prva zemlja iz petnaestočlane zone evra koja je ušla u recesiju otkad je počeo zemljotres na finansijskim tržištima izazvan slomom američkog hipotekarnog tržišta. Evropska komisija predviđa da bi Nemačka, Španija i Britanija mogle uskoro da se pridruže Irskoj, odnosno da padnu u recesiju.

Zona evra kao celina u drugom kvartalu je pala 0,2 odsto, ali se očekuje da u trećem tromesečju bude u rastu od 1,3 odsto i tako izbegne tehničku recesiju, odnosno dva uzastopna kvartala pada BDP.

Svetska finansijska kriza i haos na berzama naterali su poljsku vladu da delimično odloži privatizaciju nekih od oko 800 državnih preduzeća koje je planirala da proda u naredne tri godine.

„Potencijalni novi vlasnici i oni koji bi akcije stekli preko berze očekuju sve veće popuste u ceni preduzeća zbog fatalne situacije na finansijskim tržištima. Naša očekivanja počinju da se razilaze sa očekivanjama tržišta”, rekao je za jučerašnju „Gazetu viborču” ministar državnog trezora Aleksandar Grad. Već u oktobru na berzi je trebalo da se pojavi energetski koncern Enea, ali procene stručnjaka da li je to pravi trenutak za privatizaciju preko berze su podeljene. Država, kako je kazao Grad, okleva da li da prodaje brzo i jeftino, ili kasnije, ali za, verovatno, bolju cenu. „Svakog dana pojavljuju se nove preporuke – prodavati, ne prodavati. Deo privatizacionih planova moraće možda da se zamrzne”, kazao je Grad, uz opasku da kriza ne mora da poremeti planove prodaje malih preduzeća na aukcijama.

Zbog potresa na globalnom tržištu HSBC Holdings, kreditor sa sedištem u Londonu, objavio je juče da će smanjiti broj radnih mesta širom sveta za 1.100, odnosno četiri odsto ukupnog broja radnih mesta, od čega polovina u bankarskim operacijama u Britaniji, rekao je portparol banke Garet Hjuit u Hongkongu. „Preduzimamo tu akciju zbog trenutnih uslova na tržištu, ekonomskog okruženja i opreza kada je reč o perspektivama za 2009”, kazao je portparol HSBC Holdingsa, banke koja posluje u Evropi, Aziji i obe Amerike. Direktor banke za Hongkong i Kinu Piter Vong nije odbacio mogućnost daljih otpuštanja, s obzirom na teškoće u finansijskom okruženju.

I Banka Japana je, prema izveštaju agencije Kjodo, juče intervenisala sa približno 14 milijardi dolara, a tokom protekle dve sedmice pokušavala je da „smiri” domaće i međunarodno kreditno tržište sa više od 150 milijardi dolara.