Materijalne greške u izveštaju Helsinškog odbora

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Helsinški odbor Srbije (HOS) u godišnjem izveštaju za 2007. osuđuje „Politiku” jer je „24. januara (2008) objavljen transkript poverljivog razgovora političkog direktora MSP Slovenije Mitje Drobniča sa Danijelom Fridom i drugim funkcionerima Stejt departmenta, vođen u Vašingtonu krajem decembra 2007”.

HOS-ova „analiza” rada dopisnika „Politike” pisana je istim rečima i zasnovana na istim napadima kojima je dopisnik „Politike” bio izložen i od predstavnika vlade Janeza Janše posle objavljivanja teksta „Vašington diktira, Evropa statira”. Medijski linč koji su u podržavljenim slovenačkim medijima orkestrirali čelnici vladajuće partije premijera Janše, vaskrsao je u izveštaju HOS-a, uz brojne faktografske netačnosti.

HOS insinuira da je „razgovor koji se odnosio na koordinirani pristup Evropske unije i SAD proglašenju nezavisnosti Kosova, dan pre nego što je objavljen u beogradskom listu („Politici”) bio postavljen i na sajt Vlade Republike Srbije”. HOS na tragu šest meseci starih, neuspelih optužbi Janšinih jurišnika na račun dopisnika „Politike” tvrdi da je „razgovor… na sajtu Vlade Srbije” osvanuo 23. januara. Ništa od toga nije tačno. „Politika” je, na primer, tekst objavila 25. januara.

HOS, optuživši dopisnika „Politike” za „denuncijanstvo slovenačke spoljne politike i diplomatije” kao „bespogovornih poslušnika Vašingtona, koje i u EU predvode bitku za nezavisnost Kosova”, istu etiketu (denuncijanata i srpskih nacionalista) praktično lepi i svim slovenačkim novinarima koji su u Sloveniji pobrali ovacije za istraživačko novinarstvo i kuraž u kritici vazalnog odnosa Janšine nomenklature prema zahtevima Vašingtona i EU.

U Sloveniji, u kojoj je 571 novinar potpisao peticiju protiv cenzure, koju je u podržavljenim medijima sprovodila Janšina vlast, nepojmljivo je da neka NVO napada domaćeg ili stranog novinara zbog njegovog pisanja. Da paradoks bude veći, dopisnika „Politike” iz Ljubljane je u zaštitu, istim povodom kojim HOS dopisnika „Politike” osuđuje, posebnim saopštenjem za javnost uzelo u odbranu Društvo novinara Slovenije.

Neobično je i da HOS srčano brani, poimence, „slovenačke državne funkcionere Dmitrija Rupela, Janeza Janšu i Jelka Kacina”, za koje tvrdi da o njima pišem „podrugljivo, cinično i uvredljivo”. Zar je uvredljivo napisati da je ministar Rupel, na primer, prilikom posete Beogradu oktobra lane „bio neiskren prema domaćinima” kada je obećao da će tokom posete ministra Ljajića Ljubljani biti sklopljen socijalni sporazum kojim bi bilo regulisano pitanje isplate penzija zakinutim slovenačkim penzionerima u Srbiji? Sporazum nije potpisan ni dan-danas, niti je potpisivanje u izgledu. HOS me u istom tonu optužuje da „u svakoj prilici diskreditujem Sloveniju”; možda kada otkrivam da baš Rupelovo ministarstvo nije uradilo ključan dokument ni januara 2008, četiri meseca posle Rupelovog obećanja u Beogradu?

U istom dahu HOS preuzima ulogu „drvenog advokata” tvrdnjom da je Slovenija „bila prinuđena da na sebe preuzme važnu ulogu u regionu, posebno kada je reč o rešavanju kosovskog čvora”. Slovenija je dobrovoljno radila na državnosti Kosova, što potvrđuju izjave brojnih slovenačkih političara, a HOS pokušava da negira ono, čime se oni diče. Ako Janez Janša nikada nije demantovao ono što je rekao slovenačkim medijima – da bi Slovenija trebalo da bude prva koja će priznati Kosovo, i ako je Rupel požurivao to priznanje uprkos pismu predsednika Tadića na koje se Slovenija oglušila – može li dopisnik „Politike” odgovarati za „narušene međudržavne odnose dve zemlje”, kako HOS tvrdi u izveštaju za 2007?

Možda je za HOS uvredljivo pisati o problemima iz domena zaštite ljudskih prava (koji bi trebalo da su bliski brizi HOS), poput „izbrisanih”, nepriznatoj srpskoj i drugim ex-ju manjinama, o čemu je u svojim izveštajima izveštavao HOS-u bratski Helsinški monitor Slovenije, a o tome su pisali nezavisni slovenački mediji. Ako bismo se rukovodili prema smernicama Helsinškog odbora Srbije, novinari bi trebalo da budu poltroni politike koji neće ukazivati na probleme kako bi oni bili rešeni.

Svetlana Vasović-Mekina

-----------------------------------------------------------

Sonja Biserko: „Politika” je antievropski list

Gostujući preksinoć u emisiji „Poligraf” televizije B92, povodom nedavno objavljene knjige „Samoizolacija: realnost ili cilj”, na čijoj je naslovnoj strani karta Srbije bez Kosova, Sonja Biserko, predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava je izjavila da je „Politika” antievropski list.

Ovaj sud o najstarijim dnevnim novinama na Balkanu ona je, kako je objasnila, donela na osnovu analize objavljenih negativnih tekstova o Evropskoj uniji, načinu kako se izveštava o pregovorima Srbije i EU, piše o radu Haškog tribunala i o susedima. Tekstovi koje „Politika” objavljuje o susedima su negativni, zamerka je Sonje Biserko listu.

„'Politika' je perfidna”, izjavila je Biserko, konstatujući da je ovaj list i dalje „pogromaški”, ali da je sada malo više „sofisticiran, nego u vreme Miloševića”.

U knjizi „Samoizolacija: realnost ili cilj”na nešto više od 500 strana analizira se politička situacija,kao i stanje u medijima u prošloj godini. Na stranicama ove knjige posebno su apostrofirane Svetlana Mekina-Vasović, dopisnica „Politike” iz Ljubljane koju Biserko kvalifikuje kao „denuncijanta zbog objavljenih nekih dokumenata”, kao i Ljiljana Smajlović, glavna i odgovorna urednica „Politike” odnosno „antievropskih novina u svakom pogledu”.

R. D.

-----------------------------------------------------------

Protest Srpskog filozofskog društva

Srpsko filozofsko društvo najoštrije protestuje zbog najnovijeg izveštaja Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, objavljenog kao knjiga „Samoizolacija: realnost ili cilj”. U tom izveštaju se poimenično navode pojedini članovi SFD-a, ugledni univerzitetski profesori i javni radnici, kao „nosioci srpskog nacionalističkog projekta”, zbog čega se traži da budu pozvani na „odgovornost za svoje delovanje”, a njihovi radovi „cenzurisani”. Zahteva se da se pregledaju „njihovi udžbenici, kao i ostala literatura na koju upućuju studente” i „preporučuje se (...) cenzura udžbenika koji se pokažu neadekvatnim”. Takođe se zahteva ograničenje javnog i profesionalnog delovanja ovih intelektualaca, pod optužbom da su oni uzrok „zabrinjavajućeg trenda rasta nacionalističkih i radikalskih ideja među mladima”.

Srpsko filozofsko društvo, navodi se u saopštenju koje je potpisao predsednik Izvršnog odbora Slobodan Kanjevac, smatra da su ovakvi zahtevi u potpunoj suprotnosti sa elementarnim akademskim i građanskim slobodama. Zahtevi za uvođenje cenzure univerzitetskih udžbenika, u 21. veku, kao i za ograničenje javne delatnosti pojedinih intelektualaca, predstavljaju nečuveni anahronizam. To je poziv na uspostavljanje autoritarnog paternalizma nad srpskim intelektualcima i samokandidovanje pojedinih nevladinih organizacija za ideološke komesare i nadzornike takvog starateljstva. Srpsko filozofsko društvo poziva akademsku i celokupnu javnost Srbije da se odlučno usprotivi ovakvim pokušajima ograničenja intelektualnih sloboda. SFD upozorava da će, u slučaju daljih zahteva za narušavanje intelektualnog i profesionalnog integriteta svojih članova, o tome biti prinuđeno da obavesti sve međunarodne institucije i organizacije s kojima sarađuje.

R. D.