Balkon čeka olimpijske medalje iz Pariza

Erupcija zadovoljstva koju smo pre nekoliko dana videli na balkonu Skupštine grada govori da je sport za nas nešto posebno. Baš kao što je tom prilikom i rekao Novak Đoković, perjanica srpskog sporta: „Na svetu nijedna nacija nema sportski duh koji mi imamo.”

Talenat za igru, za nadmudrivanje, ljubav prema sportu, zanos zbog uspeha naših sportista… Deluje kao da smo tu bez premca, ili makar u vrhu. Tu emociju teško je izmeriti i uporediti sa onim što se viđa u nekim drugim državama. Nemci su košarkaško zlato iz Manile proslavili na svoj način: par hiljada ljudi u Frankfurtu pozdravilo je šampione, ispred zgrade generalnog sponzora njihove reprezentacije (ING). Njihovi igrači su, slično glumačkim zvezdama na crvenom tepihu, davali autograme okupljenim građanima. Nemci nemaju balkon.

Da li je uopšte moguće odrediti koja zemlja ima osnova da sebe naziva zemljom sporta? To za sebe verovatno kaže i Norveška, koja je na Zimskim olimpijskim igrama lane u Pekingu sve ostale ostavila daleko iza sebe. Osvojila je 37 medalja (16 zlatnih). Srbija nijednu. Svaka čast zimskim sportovima, ali Letnje igre su najveći događaj na planeti i najbolja prilika za promociju sporta jedne zemlje.

Rezultati iz ove godine, a pogotovo iz poslednjih nekoliko nedelja, daju nadu da će Srbija sledećeg leta u Parizu stići do dvocifrenog broja odličja. Najbolji na svetu su atletičarka Ivana Vuleta i teniser Novak Đoković, basketaši su peti put uzastopce šampioni Evrope, košarkaši drugi na svetu, odbojkašice druge u Evropi…

Srpski sportisti su pre dve godine u Tokiju prvi put na jednim Olimpijskim igrama nanizali tri zlatna odličja, a ako se gleda cela istorija našeg olimpizma (koju je započela Srbija u Stokholmu 1912, pa nastavila Jugoslavija), bio je to jedan od najboljih rezultata. Samo se jednom dogodilo da imamo više zlata (sedam), u Los Anđelesu 1984, mada je taj skok u dobroj meri bio posledica bojkota, jer nisu učestvovali Sovjetski Savez i još 13 zemalja Istočnog bloka. Po tri najsjajnije medalje osvojene su i u Meksiko Sitiju 1968. i Seulu 1988.

Za najuspešnije igre u istoriji srpskog olimpizma pobrinuli su se takmičari u sedam sportova. Srbija je završila na 28. mestu u ukupnom poretku među 206 zemalja i teritorija, što je njen najbolji plasman. To je i najbolji učinak naših sportista od raspada SFR Jugoslavije, koja je u Seulu 1988. osvojila 12 odličja (tri zlatna, četiri srebrna, pet bronzanih) i završila na 16. poziciji u ukupnom poretku. Treba znati i to da je u vreme Seula mapa sveta i Olimpijskih igara izgledala sasvim drugačije: na Igrama je bilo 8.400 sportista iz 159 država, a pre dve godine 11.100 iz 206 (zemalja-teritorija).

Od zemalja u regionu (bivša SFRJ i države u okruženju), Mađarska je bez premca. U Tokiju su sa 20 medalja (šest zlatnih) zauzeli 15. mesto, zatim slede Hrvatska (26. mesto; tri zlatne, tri srebrne, dve bronzane), Srbija (28; 3, 1, 5), Bugarska (30; 3, 1, 2), Slovenija (31; 3, 1, 1), Grčka (36; 2, 1, 1), Rumunija (46; 1, 3, 0) i Severna Makedonija (77; 0, 1, 0).

Hrvati – s kojima volimo da se poredimo – od Pekinga 2008. uvek su bili ispred nas, ali naši olimpijci stalno napreduju, pa su u Tokiju osvojili jedno odličje više od suseda. Hrvatska je u svetskom vrhu kada se gleda odnos populacije i broja medalja (jedna na pola miliona stanovnika). Slovenija je još i bolja: jedna medalja na 425.000, a i Srbija prema tom parametru dobro stoji – jedna medalja na 750.000 žitelja. Amerikanci, koji su završili na prvom mestu u konačnom poretku (113 medalja, 39 zlatnih), imaju medalju na tri miliona stanovnika. Drugoplasirana je Kina sa 89 medalja, od kojih 38 zlatnih, odnosno jedno olimpijsko odličje na 16 miliona stanovnika.

Ovogodišnji uspesi naših sportista su osnov za opravdana nadanja da ćemo narednog leta u Parizu požnjeti dvocifren broj odličja.

– Kao aktuelna svetska i evropska prvakinja i prva na svetskoj rang-listi, posle bronze u Riju 2016. godine, želim da karijeru završim sa zlatom oko vrata upravo u Parizu – oglasila se nedavno svetska prvakinja u skoku udalj Ivana Vuleta.

Od srpskih sportista olimpijsku vizu za sada ima 29 članova u sedam sportova. U atletici – Angelina Topić, Ivana Vuleta i Milica Gardašević, u boksu – Vahid Abasov i Natalija Šadrina; u kajaku – muški i ženski četvorosed (ukupno osam takmičara); u veslanju – Jovana Arsić; u plivanju – Andrej Barna; u streljaštvu – Damir Mikec i Zorana Arunović. Hrvatska za sada ima 17 učesnika u šest sportova, a Slovenija osam u pet.

– Rezultati govore sami za sebe. Imamo dva kriterijuma za određivanje uspeha: broj medalja i broj finala, odnosno plasmana u top 10. U Tokiju je osvojeno više medalja nego u Riju 2016. (osam), a imali smo 13 top 10 plasmana, dva više nego u Riju i Londonu 2012. Činjenica da smo imali manji broj kvalifikovanih sportista nego u Riju i Londonu govori da je potrebno da se naprave korekcije u funkcionisanju sportskih programa – izjavio je posle Tokija predsednik Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) Božidar Maljković.

Jedan od temelja olimpijskog rasta Srbije jeste kategorizacija sportova OKS, uvedena pre jedanaest godina. Na osnovu nje se finansiraju programi sportista, shodno njihovim rezultatima i potencijalu. Tim programom „pokriveno” je više od 120 sportista.

Prema sajtovima koji se bave sportskom statistikom i predviđanjem, srpski sportisti će u Parizu biti bolji nego u Tokiju. Sajt „Totalolimpiks”, koji poredak pravi isključivo na osnovu medalja sa svetskih šampionata (računa samo poslednje prvenstvo u svakom sportu), Srbiju vidi kao najuspešniju zemlju iz našeg regiona, na visokom 18. mestu, sa osam medalja: pet zlatnih (rvači Zurab Datunašvili i Mate Nemeš, atletičarka Ivana Vuleta, odbojkašice, 3h3 basket), dve srebrne (strelac Damir Mikec, košarkaši) i jednu bronzanu (rvač Stevan Mićić). Ovaj sajt Sloveniju vidi na 52. poziciji sa pet (1, 3, 1) a Hrvatsku na 54. sa šest (1, 1, 4). Navedenom analizom nije predviđen tenis (jer se u ovom sportu ne održava svetsko prvenstvo) a mi tu imamo Novaka Đokovića.

Nilsenov „Grejsnout virtuelni poredak osvajača medalja”, koji se osvežava jednom mesečno, zasniva se na najznačajnijim međunarodnim takmičenja na kontinentalnom i svetskom nivou. Kao i „Totalolimpiks”, na prvom mestu vidi SAD, a na drugom Kinu. Srbija na ovoj listi deli 17. poziciju sa Novim Zelandom (imaju po 10 medalja – 5, 2, 3) i druga je najuspešnija država na Balkanu, posle Turske (17 medalja – 6, 6, 5).

Manje sportova – više medalja

Srbija je u Tokiju imala najmanje sportista (87) i najviše medalja (devet) otkako se razdvojila od Crne Gore. U Pekingu 2008. učestvovala je sa 92 sportiste u 11 sportova, osvojila tri medalje (jednu srebrnu, dve bronzane) i zauzela 64. mesto; u Londonu 2012 – 115 sportista u 15 sportova, četiri medalje (1, 1, 2), 42. mesto, u Riju 2016 – 103 sportiste u 14 sportova, osam medalja (2, 4, 2), 32. mesto, u Tokiju 2020 (Igre zbog virusa korona održane 2021) – 87 sportista u 15 sportova, devet medalja (3, 1, 5), 28. mesto.