Udvostručen broj obolelih od raka štitne žlezde

U poslednjih deset godina u našoj zemlji udvostručen je broj obolelih od raka štitne žlezde, a kod velikog broja pacijenata onkolozi dijagnostikuju sve zloćudnije i agresivnije forme ovog karcinoma. Rezultati genetičkog ispitivanja koje naši stručnjaci obavljaju u saradnji sa onkolozima iz Japana daće odgovor na pitanje – da li je porast obolelih od ove vrste karcinoma posledica Černobila, bombardovanja NATO-a ili preteškog tereta stresa koji nosimo već dve decenije.

Ovo su osnovni zaključci upravo završenog simpozijuma Udruženja onkoloških hirurga Srbije, koji je bio posvećen hirurgiji karcinoma štitaste i paraštitaste žlezde i koji je okupio više od sto lekara iz zemlje i inostranstva. Počasni gosti ovog simpozijuma bili su najveći autoriteti u oblasti hirurgije štitne žlezde – Jasuhiro Ito, iz Japana, Geza Lukaš, iz Mađarske, Anatoli Romanšisen, iz Rumunije, i Jorgos Šoretsanitis, iz Grčke, a simpozijumu su prisustvovali i specijalisti nuklearne medicine iz Sremske Kamenice, Niša i Kragujevca.

(/slika2)Dr Radan Džodić, profesor Medicinskog fakulteta i zamenik generalnog direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, podseća u razgovoru za „Politiku” da je učestalost karcinoma štitne žlezde mala, ali da i dalje postoje veliki problemi u vezi sa dijagnostikovanjem ove vrste tumora, zbog čega pacijenti često dolaze sa uznapredovalim karcinomom.

– Saznanja savremene onkologije govore da je mali broj karcinoma štitaste žlezde nasledan, ali je danas moguće utvrditi prisustvo gena za tzv. medularni karcinom štitaste žlezde i na vreme izvršiti preventivnu operaciju koja život znači. Odgovor na pitanje da li je osoba nosilac onkogena danas se dobija iz pet mililitara periferne krvi u genetičkoj laboratoriji. Ukoliko se ustanovi prisustvo onkogena, rizik od obolevanja iznosi – sto odsto, zbog čega se savetuje uklanjanje štitne žlezde još u detinjstvu – objašnjava dr Džodić.

Polna statistika govori da žene čak četiri puta češće obolevaju od ove vrste karcinoma, a epitet podmukao – rak štitne žlezde duguje činjenici da u prvoj fazi bolesti ne postoje nikakvi simptomi, a kada nastanu problemi sa disanjem i gutanjem bolest je već ušla u „ozbiljniju” fazu. Imajući u vidu lošu dijagnostiku ovog karcinoma, naš sagovornik savetuje sve osobe koje napipaju izraštaj u štitnoj žlezdi da se jave hirurgu ili endokrinologu koji se bavi tumorima štitne žlezde. Iskusan lekar može pod prstima da napipa izraštaj koji će probuditi sumnju, a sledeći dijagnostički postupak je biopsija te izrasline tankom iglom i mikroskopski pregled. Neki karcinomi štitaste žlezde dijagnostikuju se i prilikom ultrazvučnog snimanja krvnih sudova vrata.

On takođe podseća na poražavajuću činjenicu da u Beogradu, u kome su najveći medicinski centri u zemlji, već 15 godina ne postoji nijedna ustanova u kojoj se primenjuje terapija radioaktivnim jodom – koja je neophodna u lečenju karcinoma štitaste žlezde, a veliki broj pacijenata iz prestonice čeka da se isprazni jedna od šest postelja u zemlji da bi dobili terapiju koja život znači.

– Iako se broj obolelih od zloćudnog tumora štitnjače u poslednjih deset godina udvostručio, na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije ne postoji nijedno odeljenje na kome pacijenti, koji su operisani od karcinoma štitnjače, mogu dobiti terapiju radioaktivnim jodom, a osobe kojima se dijagnostikuje zloćudni tumor štitaste žlezde primorane su da čekaju svoje mesto u prenatrpanom rasporedu Instituta za onkologiju u Sremskoj kamenici i Kliničko bolničkog centra u Kragujevcu i Ćupriji. Poređenja radi, u zdravstvenim ustanovama u Hrvatskoj, u kojoj živi duplo manje stanovnika u nego u Srbiji, 24 postelje namenjene su osobama koje su na terapiji radioaktivnim jodom i nijedan pacijent se ne dovodi u situaciju da čeka na ovu terapiju – istakao je dr Džodić.

On je podvukao da su dugogodišnje epidemiološke studije potvrdile da je hirurgija faktor prognoze kada je u pitanju karcinom štitaste žlezde, a preživljavanje pacijenata zavisi od veličine primarnog tumora, zahvaćenosti limfnih čvorova, metastaza i – uzrasta.