Šmit se po Srpskoj krio kao begunac

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Kristijanu Šmitu je napokon pošlo za rukom da dođe u Banjaluku, gde se nemački diplomata kog Republika Srpska ne priznaje kao visokog predstavnika u nedelju uveče sastao s biskupom banjalučkim Franjom Komaricom.

Politička sapunica o Šmitovom (ne)dolasku, puna intrigantnih detalja i neobičnih preokreta, počela je nakon što je predsednik RS Milorad Dodik u jednom televizijskom intervjuu najavio da će ga „deportovati ako se pojavi na teritoriji Srpske”. Takav stav, koji je po mnogima više odslikavao jezgrovitu simboliku o tome kako se u Srpskoj doživljava zapadna supervizija, kao da je rasplamsao inat u (ne)imenovanom protektoru, pa je preko nemačkih medija odmah najavio dolazak u RS.

Ispostavilo se da posle brzoplete najave Šmit nije baš imao sasvim utanačene detalje dolaska, povod i adrese za posetu, pa se na kraju samo potpredsednik RS Ćamil Duraković ponudio da ga ugosti. No, i ta opcija je propala kad je služba protokola zabranila da se sastanak održi u Palati republike. I sastanak s Komaricom održan je bez medijske najave, a o Šmitovom boravku u sedištu Srpske javnost je saznala preko društvenih mreža. Naime, Kancelarija visokog predstavnika (OHR) objavila je u nedelju posle podne informaciju o poseti Banjaluci, ali tek, kako su javili banjalučki mediji, kad je on – napustio Srpsku.

„Tako se ne ponašaju ’visoki predstavnici’, već begunci od zakona i oni koji se kriju od policije”, ironično je prokomentarisao portparol SNSD-a Radovan Kovačević. „Njegov lični izbor je da li će nastaviti da pokušava da dogovara sastanke po kafanama i budžacima”, kaže Kovačević, koji u tome što je Šmit fotografiju iz Banjaluke objavio tek kad je napustio Republiku Srpsku, vidi potvrdu da „granica postoji”.

Vlasti Srpske su više puta poručile da Šmit nije dobrodošao jer ga nije imenovao Savet bezbednosti UN i jer sa takvim nedostatkom legitimiteta pokušava da utiče na odluku o podeli imovine, zalažući se za rešenja koja su nepovoljna za RS i neutemeljena u Dejtonskom sporazumu.

Posebnu atmosferu celom slučaju dala je odluka opozicije, koja je minule sedmice odbila sastanak sa Šmitom. Delovalo je da je baš to ostavilo najneprijatniji utisak na nemačkog diplomatu, pa im je iz Sarajeva uzvratio za sada nepotkrepljenim tvrdnjama kako „može reći mesto i vreme kada su tražili da smeni Dodika”. Dodik je izjavio da mu „nije važno ono što govori Šmit, kome je opozicija otkazala sastanak koji je očigledno imao s njima, pa je našao način da im uzvrati”. O detaljima Šmitove posete banjalučki mediji iznose i neke intrigantne detalje. Agencija Srna saznaje da je Šmit tokom boravka u Srpskoj navodno „nekoliko puta menjao vozila”. Ministar unutrašnjih poslova RS Siniša Karan kaže da Šmitova „inkognito poseta Banjaluci potvrđuje stav da on nije nikakav diplomata, već obični turista”. Karan ocenjuje da je Šmit „željan da isprovocira incident u kojem bi on bio nekakva žrtva”, pa ga poziva da „ubuduće pokaže dozu odgovornosti prema svima i da to ne radi”.

Predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić istakao je da je Srpska odlučna da sprovodi odluke svojih institucija koje Šmita ne priznaju zbog nedostatka potvrde o imenovanju i da zbog toga nema mogućnost komunikacije i posete bilo kojoj instituciji RS.

„Slično su mu poručili i opozicioni političari, nazivajući ga lažovom jer nije predočio dokaze da je s njima dogovarao uklanjanje predsednika RS, već ih je izložio linču javnosti”, rekao je Stevandić. Kaže da je Šmitov sastanak s Komaricom verifikovao činjenicu da je Srpska slobodna i demokratska zemlja koja deluje pravno i institucionalno, a „on se lažno predstavlja i nema pristupa institucijama Srpske”.