Kurtijeve mere protiv srpske robe pogodile međunarodne kompanije

Predsednik Privredne komore tzv. Kosova Ljuljzim Rafuna izjavio je da mere koje su privremene vlasti u Prištini uvele na uvoz robe iz Srbije stvaraju velike probleme kompanijama u međunarodnom vlasništvu.

Rafuna je za Radio Kosovan naveo da su od ovih mera stradala domaća, ali i međunarodna preduzeća koja svoju robu izvoze preko Srbije. On kaže da je Kurtijeva vlada trebalo dobro da razmisli o uvođenju restriktivnih mera za srpsku robu i posledica koje takva odluka može izazvati.

„Stav OEK-a je bio i jeste da je trebalo unapred upozoriti na donošenje takve mere kako bi se kompanije pripremile. Imali smo mnogo članova Komore koji su plaćali robu koju su kupili u Srbiji jer ima mnogo stranih kompanija koje tamo proizvode, a tu robu kupuju kompanije koje se nalaze na Kosovu. Prošla su dva meseca otkako su preduzeća izvršila uplatu, a nisu mogli da uvezu robu – rekao je Rafuna.

Kako kaže Rafuna, mnoge kompanije i vlade zemalja EU izrazile su zabrinutost zbog ove situacije. To je zbog činjenice da se, kako Rafuna ponavlja, mnoge međunarodne kompanije nalaze u Srbiji i te mere se odnose i na njih.

„Postoje nemačke kompanije koje su osnovane i koje su najveći proizvođači i najveći investitori u Srbiji. Zatim su italijanski, američki i drugi proizvođači. Rekli su nam: Vaša vlada je donela meru, ali robu na koju se odnosi proizvode naše kompanije. Mi smo doprineli razvoju tzv. Kosova od 1999. godine i dajemo doprinos. O ovom elementu treba voditi računa u budućnosti kada se bude odlučivalo o merama koje se tiču kompanija prijateljskih zemalja i njihovih proizvoda. Iz tog razloga, svaki evropski investitor koji dođe da ulaže na tzv. Kosovo, pošto je došao u Srbiju, ne vidi samo kosovsko tržište kao priliku za uvoz proizvoda, već i celo balkansko tržište vidi kao priliku. Stoga, za uspostavljanje ovakvih mera u budućnosti, institucije moraju da vode računa o svakom koraku“, zaključuje Rafuna.

Na mere za proizvode iz Srbije pre nekoliko dana reagovala je i Američka komora Kosova. U njenom odgovoru je naglašen značajan uticaj koji aktuelne mere samoproglašene Vlade Kosova imaju na međunarodna preduzeća.

Prema zvaničnim podacima Američke komore, uvoz kompanija u američkim vlasništvu je opao za preko 39 odsto u odnosu na 2022. godinu.

Stoga je Američka komora istakla da ekonomska normalizacija između tzv. Kosova i Srbije prevazilazi bilateralne interese, prenosi indeksonline.net.