Susret sa novim, nepoznatim

Svi koji minulih godina prate rad nemačkog kompozitora i reditelja Hajnera Gebelsa sa nestrpljenjem su iščekivali da pogledaju njegovu novu predstavu „Štifterove stvari”, koju je u protekla dva dana pozorišna publika mogla da vidi u zvaničnoj selekciji 42. Bitefa. Hajner Gebels boravio je u to vreme u Beogradu. Došao je da vidi na kakav prijem će naići njegovo novo muzičko-pozorišno delo inspirisano sanjarom Adalbertom Štifterom, da se vidi sa svojim prijateljima, pozdravi sa beogradskom publikom.

Muzičko-pozorišno delo Hajnera Gebelsa „Štifterove stvari” je kompozicija za pet klavira, prikazuje se bez ljudi: nema pevača, nema muzičara, nema glumaca. Pozornicu, zapravo, naseljavaju stvari: kamenje, lavori sa vodom, oblaci izmaglice, klaviri i slika iz XVII  veka. Delo se oslanja na tekstove Adalberta Štiftera, romantičarskog autora s početka 19. veka.

– Nije mi bila namera da napravim scensku verziju Štiftera ili njegovih tekstova. U komadu postoji odlomak opisa iz Štifterovih dela, ali on nije u središtu predstave. Ovaj prostor sadrži sasvim drugačije tekstove i glasove. Pozorište nudi gledaocima mogućnost da se poistovete sa delom, da se vide u odrazu. Moja namera je bila da pozovem gledaoce, publiku na susret sa strancem, sa nečim nepoznatim, novim. Pozorište treba neprestano da iznenađuje novim iskoracima, iluzijama da budi našu radoznalost, da nam pokazuje nešto što ranije nismo videli, nešto što nam je nepoznato, zagonetka, kaže Gebels.

Hajner Gebels je tokom sedamdesetih godina prošlog veka počeo da piše muziku za film, balet i pozorište. Sredinom osamdesetih je počeo da komponuje i režira vlastite audio komade, uglavnom po tekstovima Hajnera Milera. Pozivi na sve veće pozorišne, muzičke, džez festivale odveli su ga u preko 30 zemalja za poslednjih 15 godina. Nedavno je objavljeno i desetak njegovih kompakt-diskova. Ovaj mag pozorišne scene bio je gost na prošlogodišnjem 41. Bitefu, kada je učestvovao kao predavač na seminaru „Nove tehnologije u pozorištu”. U pauzi između dva predavanja Gebelsu je uručeno priznanje koje je osvojio na 39. Bitefu, Velika nagrada „Mira Trailović”. Nemački umetnik je i tadašnji laureat „Politikine” nagrade za najbolju režiju. Te, 2005. godine Gebels je bio sprečen da sa svojom predstavom „Eraritjaritjaka – Muzej fraza” gostuje u Beogradu, ali je putem video-linka bio u kontaktu sa ovdašnjom publikom. Iz Frankfurta je objašnjavao da je gledalac danas dobio mnogo veći značaj nego što ga je ikada imao.

Za razliku od prošlogodišnjeg boravka u Beogradu, kada je do Gebelsa bilo gotovo nemoguće doći, ove jeseni je situacija, ipak, bila mnogo drugačija. Ovog „čarobnjaka” evropske pozorišne scene zatekli smo u pauzi između dve predstavu u „Sava centru”. Osvojio nas je neposrednošću i jednostavnošću.

– Bitef ima veliku reputaciju, ugled. Ovaj festival postoji jako dugo, i zato je za mene oduvek bio nešto značajno, važno. Bio sam jako srećan kada sam dobio poziv da ove jeseni boravim u Beogradu. Pozivi da sa svojim predstavama gostujem ovde stizali su i ranijih godina, ali to jednostavno nije bilo moguće, što zbog finansija, što zbog određenih tehničkih problema. Mislim da je Bitefova publika veoma iskusna, kompetentna, i veoma mi je bilo važno da dođem i osetim njene reakcije na predstavu „Štifterove stvari”. Lepo je biti na Bitefu! Pozorišna razmena je izuzetno važna namirnica. Reditelji, glumci, umetnici uopšte, bili bi mnogo zanimljiviji kada bi više videli, rekao je Hajner Gebels u razgovoru za „Politiku”.

Na pitanje kako komentariše podnaslov 42. Bitefa „Tragikomedija – tragedija našeg vremena”, ugledni reditelj je kratko odgovorio da naslov asocira, pokušava da uspostavi ravnotežu između humora i tragičnog, između lakoće i katastrofe, što je njemu vrlo blisko.

Hajner Gebels izneo je i svoje mišljenje o nemačkom pozorištu uz komentar da „često suviše objašnjava u nastojanju da se približi publici”.

– Nemačko pozorište je širok pojam, a ono što govorim odnosi se na šire tokove. Pozorište je nekada suviše neposredno, u tesnom dodiru sa publikom i pokušava da direktno reaguje na događaje. Nekada je suviše afirmativno, a ja mislim da treba staviti upravo neki kontrast, suprotstaviti se tome, staviti nešto nasuprot onome što se događa, zaključuje Gebels.