Kiš kao istaknuta zastava srpske kulture

U izlozima italijanskih knjižara pojavilo se drugo izdanje knjige Milivoja Pavlovića „Una corona di spine per Danilo Kiš”. Reč je o prevodu Pavlovićeve knjige „Venac od trnja za Danila Kiša”, koja je na srpskom, u produkciji „Službenog glasnika”, u Beogradu imala četiri izdanja. Knjigu je na italijanski prevela dr Mila Mihajlović, naučna radnica koja u Rimu živi i deluje više od tri decenije. Izdavač je rimska kuća „Oltre il mare”, u partnerstvu sa „Službenim glasnikom”. Pre italijanskog, ova Pavlovićeva knjiga prevedena je na mađarski i francuski, a u toku je prevođenje na još tri svetska jezika.

Povodom ovog izdanja, u Rimu će se narednih dana obaviti dve svečane promocije, ali i voditi razgovori o srpsko-italijanskoj kulturnoj i književnoj saradnji. Organizator ovih događaja su Ambasada Srbije u Rimu i Katedra za slavistiku Univerziteta „La Sapienca”.

Sutra u večernjim satima, promocija i debata biće održane u sali naše ambasade u Ulici Monti Parioli 20, a narednog dana u podne, razgovor će se nastaviti na Univerzitetu „La Sapienca”.

U debati o Kišovom delu i prisustvu srpske kulture na Apeninskom poluostrvu učestvovaće prof. dr Luka Valja, šef Katedre za slavistiku na Univerzitetu „La Sapienca”, potom dr Tanja Garčević, otpravnica poslova Ambasade Srbije u Rimu, zatim prof. dr Sima Avramović, ambasador Srbije pri Svetoj stolici (Vatikan), prof. Mladen Šarčević, direktor „Službenog glasnika”, prof. dr Ana Langović Milićević, univerzitetska profesorka, prevoditeljka dr Mila Mihajlović, i autor Milivoje Pavlović, takođe univerzitetski profesor književnosti i komunikacionih predmeta.

Direktor „Službenog glasnika” Mladen Šarčević uručiće Katedri za slavistiku Univerziteta „La Sapienca” paket odabranih knjiga iz oblasti kulture i književnosti.

O Kišovim romanima i pripovetkama ranije su naglašeno pohvalno govorili i pisali istaknuti italijanski stvaraoci, posebno Umberto Eko i Klaudio Magris. I Pavlovićeva knjiga o Kišu naišla je na veoma pozitivne javne komentare, i brzo je rasprodata.

– Danilo Kiš predstavlja reprezentativnu deonicu naše književne i uopšte kulturne baštine. Interesovanje za njegov opus neprestano raste na raznim svetskim meridijanima, a umnožava se i broj monografskih studija o Kišovom životu i delu. Takvih knjiga sada ima trostruko više od broja dela koja je sam Kiš napisao, a njih nije malo. Toj kolekciji pridružuje se i moja skromna knjiga u kojoj sam nastojao da etape Kišovog života spojim s koncepcijom njegovih romana, pripovedaka, eseja i drama. Osim intervjua koji sam za NIN, povodom nagrade za roman „Peščanik”, s Kišom vodio pre tačno pola veka, u ovoj knjizi stavio sam čitaocima na uvid mnoga nepoznata dokumenta iz njegovog života i pokušao da sačinim književni presek Kišovog dela koje se odlikuje visokim stepenom estetske realizacije umetničkih ideja širokog žanrovskog, stilskog i semantičkog raspona – rekao nam je Milivoje Pavlović.

Pavlović podseća da su romani i pripovetke odavno prevedeni na italijanski, a ovog proleća prevedena je i Kišova poezija, koja je dugo bila u senci njegovog briljantnog proznog opusa.

– Kiš dobro zvuči na italijanskom jeziku, ali je najbolji na srpskom – naglašava Pavlović i dodaje:

– Iako kosmopolita, erudita, svetski putnik, gospodstveni boem i prevodilac sa čak pet nesrodnih jezika (francuski, ruski, mađarski, nemački i engleski) Kiš je uvek, pa i u poslednjoj deceniji života, koju je proveo u Parizu, pisao i sanjao na srpskom. Na srpskom je postao pisac, na tom jeziku je njegova slika sveta doživela „milost uobličenja”, taj jezik je njegova prava otadžbina. Bio je neumoran u borbi za najviše stilske vrednosti srpskog jezika i srpske kulture. Vukući za sobom nasleđe lokalnih bitaka, Kiš je mirise i boje našeg podneblja učinio bliskim i onim čitaocima koji ne poznaju izvorno maternju melodiju srpskog jezika.

Zajedno sa Andrićem, Crnjanskim i Pavićem, Kiš spada u najprevođenije srpske pisce.

– Zahvaljujući ovim autorima, srpski jezik učestvuje u globalnoj avanturi savremene epohe, a mi se svetu predstavljamo i kao narod s kulturom, a ne samo s istorijom. Zato i kažemo da je njihovo delo svakodnevni praznik srpske kulture – kaže Pavlović

Danilo Kiš rođen je 1935. u Subotici, a umro je u Parizu 15. oktobra 1989. Na izričit zahtev, na osnovu rukom pisanog testamenta (koji Pavlović navodi u svojoj knjizi), sahranjen je po pravoslavnom obredu na beogradskom Novom groblju.

Bio je i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, na osnovu predloga koji su pismeno dali Antonije Isaković, Predrag Palavestra i Borisav Pekić.