Ruski sindrom iznenadne smrti

Od početka rata u Ukrajini brojni ruski oligarsi i visoki bezbednosni zvaničnici izgubili su živote na, blago rečeno, čudan način.

Gledajući kako su mnogi od njih stradali, stekli biste utisak da su ruski bogataši veoma nespretni ljudi za koje je sasvim uobičajeno da padnu niz stepenice, okliznu se i ispadnu kroz obližnji prozor ili kakvim nesrećnim slučajem izgube ravnotežu oslonjeni na gelender terase.

Pored toga, rekli biste i da mnogi od njih, iako imaju milione, nisu baš želeli da daju preterani novac na svoja prevozna sredstva, pa su često sedali u pokvarene helikoptere ili avione.

Da li je u pitanju viša sila ili sila potpomognuta delovanjem jedne od najmoćnijih obaveštajnih službi sveta, ostaće nepoznato, ali prostora da isključimo prvo i analiziramo isključivo ljudski faktor je na pretek. Možemo samo pretpostaviti da li je tajkune koji su okrenuli leđa državnom vrhu, u najtežim trenucima, stigla ruka osvete iste one organizacije koja im je pomogla da se na volšeban način obogate i od uličnih prodavaca viršli i švercovane robe postanu magnati.

U svakom slučaju, broj stradalih odmetnika nije mali. Oko 40 ruskih moćnika stradalo je za manje od dve godine, a ruski sindrom iznenadne smrti i dalje nema svoje objašnjenje.

Osim, ako ne pogledamo nešto dalje u prošlost i prisetimo se načina na koji su se ruski vladari obračunavali u borbi za vlast.

Staljinova mržnja i još ponešto

Vreli avgustovski dan u Sijudad de Meskiku nije delovao ništa drugačije od svakodnevnice tog grada koja se odvijala tokom te 1940. godine. Kuća u kojoj je živeo revolucionar i sovjetski disident Lav Trocki već je bila išarana tragovima metaka koji su podsećali na ranije pokušaje njegovog ubistva.

„Staljinova mračna mržnja prati me preko pola sveta“, govorio je tada Trocki za američke medije.

Ipak, biće da ga je pratilo i nešto više od mržnje.

Trocki je nešto kasnije, pomenutog dana, pronađen kako doziva upomoć teško ranjen sekirom zabodenom u glavu, a preminuo je dan kasnije u bolnici.

Poznato je kako je Berija nestao sa čuvene fotografije sa Staljinom, a zaborav je bio praćen i nešto ranijim fizičkim nestankom, a potom i likvidacijom.

I za samog Staljina pojavila se sumnja da je bio otrovan na vrhuncu svoje moći.

Metode su se menjale, ali je poruka ostala ista – svakome se može desiti da mu tokom šetnje raštimovani klavir padne na glavu.

Prigožin

Iako nam je još u svežem sećanju marš koji je Jevgenij Prigožin pokrenuo sa svojom privatnom vojnom formacijom Vagner na Moskvu i pokušaj puča, ovaj grad pamti, ne tako daleko u prošlosti, pokušaj svrgavanja Borisa Jeljcina kada su Crvenim trgom defilovali tenkovi i to ne zbog parade već u naletu prema zgradi ruskog parlamenta koja je i raketirana tom prilikom.

Mnogi se sećaju i trenutka kada je tadašnji predsednik Rusije Boris Jelcin iznenada na mesto predsednika vlade postavio Vladimir Putina, do tada potpuno nepoznatog aparatčika i što je vrlo neuobičajeno, čak i za Rusiju, bivšeg oficira KGB-a.

Naredne godine su praćene tihim odlaskom Jeljcina u penziju, neki bi rekli i prinudnu. U svakom slučaju, Jeljcin je sačuvao glavu, a verovatno i nešto ušteđevine da se nađe pod stare dane. Usledilo je i rešavanje situacije na Kavkazu, Drugi čečenski rat i uspostavljanje kontrole nad tom teritorijom što je Putinu donelo dodatnu popularnost, a potom, pričalo se, usledilo je i prekomponovanje među oligarhijom koja je bila dužna da vrati otadžbini za godine u kojima su pare od njenih rudnih bogatstava završavale u privatnim džepovima nekolicine politički privilegovanih.

Ono što je svima bilo najuočljivije je postepeni povratak Rusije na veliku scenu, politički, ekonomski relativno i vojno, intervencija u Siriji kojom su spasili Asada i tu zemlju ili bar ono što je od nje ostalo, a sada i Ukrajina.

Ipak, ova potonja intervencija pokazala je brojne slabosti Rusije kao države i njenog upravljačkog aparata i poljuljala uverenja čak i najvatrenijih rusofila u obnovu multipolarnog sveta koji bi doneo preko potreban balans snaga u svetu. Zapravo, intervencija u Ukrajini sa svim njenim daljim posledicama, pokazala je da je Rusija džin na staklenim nogama.

Ipak, kada je reč o borbi za ličnu moć, nikada ne treba potceniti one koji upravljaju sredstvima i prostranstvom koje poseduje Rusija.

Jevgenij Prigožin je, od Putinovog ličnog prijatelja, postao vođa pobunjeničke privatne armije koja se zaustavila pred Moskvom, zahvaljujući uplati od nekoliko milijardi dolara državnih para na privatne račune plaćenika. Istih onih koje su po izvođenju puča, na Zapadu od zlikovaca proglasili za heroje. Dogovor je bio da Prigožin bezbedno napusti Rusiju. I zaista, Prigožin je bio bezbedan, sve do trenutka kada je seo u pokvaren avion.

Dug spisak

Jedan od čelnih ljudi transportne službe Gazprom Invest Leonid Šulman pronađen je mrtav, uoči početka rata u Ukrajini, u januaru 2022. godine u kupatilu vikendice nadomak Sankt Petersburga, uz poruku u kojoj se žalio na bolove u slomljenoj nozi.

Dan nakon početka rata u Ukrajini, Aleksandar Tljuljakov iz Gaspromovog „Setlment centra“, pronađen je mrtav u garaži uz oproštajnu poruku i to je bio početak iznenadnih smrti ljudi koji su se nalazili na uticajnim pozicijama u Rusiji.

Sledeći je bio Mihail Votford čiju su smrt britanski policajci opisali kao „neobjašnjivu“, ali ne i sumnjivu jer nije bilo tragova zločina. Ruski tajkun poreklom iz Ukrajine pronađen je mrtav u dvorištu svoje kuće u britanskom Suriju. On je navodno bio blizak prijatelj sa Borisom Berezovskim koji je nakon godina aktivne kampanje protiv ruskog predsednika Vladimira Putina pronađen mrtav 2013. godine.

Dimitrij Pavočak koji je radio sa Roskosmosom i Lukoilom zaspao je sa ugašenom cigaretom, zapalio ceo svoj raskošni stan i izgoreo.

Oligarh Dmitrij Zelenov pao je nesrećnim slučajem niz stepenice i tom prilikom poginuo. Sili gravitacije verovatno je doprinelo i to što je bio težak oko 1,4 milijarde dolara sumnjivo i iznenada stečenog novca.

Isto se dogodilo i bivšem čelniku Instituta za avijaciju iz Moskve Anatolij Geraščenku.

Preminuo je i dizajner projektila “Kalibr” koji je Rusija rasporedila u Ukrajini Pavel Kamnev kao i tvorac sistema projektila “Angara” Vladimir Nesterov.

Direktor kompanije “Lukoil” pao je kroz prozor bolnice 1. septembra 2022. godine.

Bivši potpredsenik Gazprombanka Vladislav Avajev bio je samo još jedan u nizu onih koji su kontrolisali velike tokove novca. Pronađen je mrtav u aprilu 2022. godine u luksuznom stanu u Moskvi zajedno sa trudnom suprugom i trinaestogodišnjom ćerkom. Istražitelji su objavili da je ubio članove svoje porodice, a potom izvršio samoubistvo, a navodno mu je pronađen i pištolj u ruci.

Milijarder Vasilij Melnikov, vlasnik medicinske kompanije MedStom, 24. marta je u stanu u Nižnjem Novgorodu pronađen mrtav, pored tela supruge i dva sina. Ruski istražni komitet je, naveo je Komersant, zaključio da se radi o višestrukom ubistvu, a pronađeni su noževi kojima je zločin navodno počinjen.

U španskom letovalištu Ljoret del Mar bivši direktor vodeće kompanije za proizvodnju tečnog gasa Novatek Sergej Protosenja pronađen je obješen, a tela njegove supruge i kćerke ležala su izbodena na krevetu. Katalonska regionalna policija objavila je da se veruje kako je Protosenja ubio suprugu i kćerku, a potom i sebe. Njegov sin koji tada nije bio u Španiji izjavio je za britanski Dejli mejl  da njegov otac nije ubica i da veruje kako su svi ubijeni.

Andrej Krukovski, general direktor zimskog resorta u vlasništvu Gazproma je 1. maja 2022. godine navodno pao sa litice u Sočiju.

Juri Voronov, osnivač i generalni direktor transportne kompanije Astra Shipping, koja je radila po ugovorima za Gazprom na Arktiku, upucan je u glavu. Telo mu je pronađeno na bazenu vikendice pored Sankt Petersburga, a pištolj je bio uz njega, objavio je ruski medij RBC.

Ivan Pečorin, direktor avioindustrije za Korporaciju razvoja Dalekog istoka i Arktika, navodno je pao sa čamca i utopio se u Japanskom moru. Zanimljivo, pre njega je generalni direktor iste korporcije Igor Nosov umro u 43. godini. Zvanično, od posljedica moždanog udara.

Pavel Pčelnikov, direktor komunikacija u Digital Logisticsu, podružnici Ruskih željeznica, prema istražiteljima, ubio se u svojoj kući u Moskvi. Samo dan nakon što je prisustvovao ceremoniji uronjavanja nove podmornice, generalni direktor brodogradilišta Admiralty Aleksander Buzakov je preminuo, a Tass nije dao podatak o uzroku smrti.

Pavel Antov, osnivač kompanije za preradu mesa i bivši zvaničnik Oblasti Vladimir, pao je kroz prozor hotela “Sai International” u Indiji. Antov je ranije slao poruke u kojima je kritikovao napad na Ukrajinu koje je kasnije povlačio. Dva dana ranije, njegov prijatelj Vladimir Bidenov koji je bio s njim u Indiji, takođe je preminuo.

Danil Rapaport američki biznismen letonskog porekla, kritičar Putina i pristalica ruske opozicije koju predvodi Andrej Navalni pao je sa velike visine u Vašintonu. Prethodno je pobegao iz Rusije, ali očigledno ne dovoljno daleko. Američka policija je u zaključku istrage navela da je Rapaport pao sa velike visine, ali RFE tvrdi da nije dala informacije o okolnostima koje su dovele do toga. Njegova supruga tvrdila je da se ne radi o samoubistvu.

Svakako da je najbizarniji od svih slučajeva smrt bivšpeg menadžera “Lukoila” Aleksandra Subotina koji je preminuo u Moskvi nakon seanse sa lokalnim šamanima. Telo mu je pronađeno u podrumu korišćenom za “ vudu rituale“, objavila je ruska novinska agencija Tass. Prema rečima šamana kojeg je policija ispitivala o smrti, Subotin je došao u njegovu kuću pod uticajem alkohola i droge na ritual “ublažavanja mamurluka“, ali tokom njega je umro od srčanog udara. Spekulisalo se da je bio izložen “otrovu žabe krastače”.

Ovo su samo neki od primera kako su hod po stepenicama, terase i naginjanje kroz prozor pokazali kao poprilično opasni za ruske moćnike, a na desetine njih je još stradalo pod nerazjašnjenim okolnostima.

Kome služi služba

I naravno, krivicu za ove smrti nije moguće pripisati Rusima, a još manje okriviti Putina ili strukture moći koje drže ili se očigledno bore za prevlast u Rusiji, potrebno je uzeti u obzir činjenicu da ovo nije nekarakteristično za delovanje bilo čije ozbiljne obaveštajne službe na planeti.

Mogli bismo samo maliciozno optuživati Moskvu, usput zaboravljajući kako su prošli oni koji su razotkrivali mračne koridore moći drugih svetskih imperija.

Možemo li zaboraviti kako je Edvard Snouden razotkrio američke strukture moći koje vode tihi rat protiv sopstvenih građana i celog sveta ili Džulijana Asanža za koga toliko na Zapadu propagirana ljudska prava ne važe. Američkim službama je sasvim sigurno poznato šta radite na vašem telefonu i računaru. Britanska služba i diplomatija već više od pola veka održavaju uticaj i sjaj nekadašnje vojne imperije koja to svakako u toj meri više nije. Kako se ne setiti odmazde koju je izraelska obaveštajna služba sprovodila nad odbeglim nacistima ili ih kriviti zato što su shvatili kako se stvara i čuva sopstvena država kao najveća brana kolektivnom uništenju jednog naroda? Ne podsetiti se kako se jugoslovenska služba razračunavala sa dijasporom vernom predratnom i ratnom ustaškom režimu?

Svaka ozbiljna zemlja ima službu koja ide ispred događaja, predupređuje ih, usmerava i upravlja njima. Postavlja se samo pitanje da li je to u opštem nacionalnom i državnom interesu ili zarad koristi sopstvenih odmetnutih struktura moći.