BIA znala gde je Karadžić

Bezbednosno-informativna agencija pronašla je i identifikovala najtraženijeg haškog begunca Radovana Karadžića nekoliko meseci pre hapšenja, ali je on uhapšen tek kada je došlo do promene vlasti u Srbiji i u vrhu BIA, saznaje Televizija B92. Karadžić je uhapšen samo četiri dana pošto je, posle mandata od četiri godine, sa mesta direktora BIA otišao Rade Bulatović.

Sada se postavlja pitanje krivične odgovornosti bivših čelnika BIA i tadašnje vlade premijera Vojislava Koštunice, koji nisu, iako su na to bili obavezni u skladu sa Zakonom o saradnji sa Haškim sudom, Karadžića odmah uhapsili i isporučili.

Da Karadžić živi i radi u glavnom gradu znali su u BIA ali se, kako saznaje B92, sa hapšenjem odugovlačilo, iako je Radovana Karadžića, kao lice sa poternice, bila u obavezi da odmah uhapsi.

Saznanja B92, u razgovoru za novu seriju Insajdera o tajnim službama, potvrđuje i dugogodišnji operativac DB-a i bivši svedok Haškog tužilaštva u procesu protiv Ramuša Haradinaja i Slobodana Miloševića, Zoran Stijović.

„I za mene je veći problem i odgovornost i Radeta Bulatovića i svih onih koji su to znali i radili, a nisu ga priveli zbog nepoštovanja zakona, a iskoristili su promenu koja se desila da nonšalantno bace vruć krompir u krilo novom direktoru Saši Vukadinoviću i novoj vlasti i da tu situaciju koriste za promociju svojih zahteva za promenu vlasti. Osnov je postojao, Zakon o saradnji, poternica”, kaže Stijović.

On odbacuje mogućnost da BIA nije bila sigurna da je u pitanju Karadžić.

„Pa koliko puta vas zaustave – lična karta, rutinska kontrola. Mogli su rutinskom kontrolom, otisak iz čaše iz ’Lude kuće’. Imali su vremena, baš su za jedan dan sve uradili”, kaže on.

Rade Bulatović o saznanjima B92 nije želeo javno da govori. Ipak, on je u telefonskom razgovoru za B92 demantovao da su, kako se izrazio, o tome išta znali i te tvrdnje je nazvao spekulacijama.

Prema zakonu, Bulatović je, kao šef BIA, bio obavezan da sve informacije, pa i one o napretku u potrazi za haškim beguncima, dostavlja Vladi Srbije, odnosno premijeru.

I bivši premijer Vojislav Koštunica nedavno je u intervjuu za „Politiku” izjavio da nije znao gde se Karadžić nalazi.

„Vojislav Koštunica, naš predsednik, jasno je rekao da nije imao te informacije, ali i da one informacije koje su dolazile do njega jesu da su utvrđeni podaci nešto ranije o haškim beguncima, tako da je on te informacije dobijao kada su one već bile na drugim mestima. Bulatović je šef BIA, možete njemu da postavite pitanja, ali mislim da pitanja treba postaviti Ljajiću i Vukčeviću”, tvrdi portparol DSS-a Andreja Mladenović.

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić za B92 tvrdi da se sa Karadžićevim hapšenjem nije odugovlačilo već da se, kako kaže, samo čekao pravi trenutak.

„Radovan Karadžić je uhapšen kada je postojao najmanji bezbednosni rizik i za njega i naravno da je lociran ranije i da je praćen.U prvom trenutku nismo ni bili sigurni i uhapšen je u najpovoljnijem trenutku, odnosno sa najmanjim bezbednosnim rizikom”, objašnjava Ljajić.

Međutim, operativac DB-a Zoran Stijović tvrdi za B92 da je bivši predsednik Republike Srpske prilikom skrivanja morao da ima logističku podršku ljudi iz službe. To je, prema njegovim rečima, svima jasno jer su prilikom hapšenja kod Karadžića pronađena originalna lična dokumenta.

„Iza toga stoji centar koji je tu svesno plasirao informacije i podatke, skretao pažnju na neke nebitne teme”, smatra Stijović.

Podsetimo, za krivično delo prikrivanja haških optuženika zaprećena je kazna od pet godina zatvora. Za to delo se pred srpskim sudovima već sudi grupi Mladićevih jataka.

(B92)