Runda bez nokauta

Od našeg stalnog dopisnika 
Vašington, 27. septembra – Bio je to dvoboj trube i violine, usijavanja i hlađenja, jeseni i proleća, starije i mlađe generacije, političkog iskustva i nadahnuća, belca i crnca, kontinuiteta i promena… Prvoimenovane karakteristike navedenih kontrasti pripadaju Džonu Mekejnu (72) a druge Baraku Obami (47) – ukazuje se u prvim analizama prvog televizijskog duela dvojice favorita u izborima za predsednika Amerike.

Obojica su, ocenjuje se, u tom meču jedan drugom gađali „slabe tačke”, ne uspevši da zadaju „odlučujući udarac”. Prva runda, a zakazana su još dva takva testa, završena je stoga bez nokauta, izneverivši nade sve vatrenijih pristalica da će njihov ljubimac protivnika „prostrti po podu” već pri prvom neposrednom „ukrštanju pesnica”.

Mekejn je važio za favorita u sinoćnjem nadmetanju koje je trajalo 90 minuta – u odgovorima na pitanja voditelja televizije Pi-Bi-Es, u sali Univerziteta Misisipi – jer se većinom govorilo o spoljnoj politici i nacionalnoj bezbednosti, u čemu se on oseća „kao riba u vodi”. Njegove pristalice, pa i pojedini analitičari procenjuju da je nadvisio rivala, ali brzopotezne ankete Si-En-Ena i Si-Bi-Esa govore da je u prvoj rundi „na poene” pobedio Obama (u prvom istraživanju sa 51:38 a u drugom sa 39:25, pri čemu se ostali izjasnili za „nerešeno”).

Iako je početnih 40 minuta bilo posvećeno domaćim izazovima– posebno projektovanoj akciji, vrednoj 700 milijardi dolara, za stabilizaciju posrnulog Volstrita, ali i poreskoj politici i zdravstvu– u prvom planu su bili odnosi sa svetom, naročito oko pristupa najvećim bojištima današnjice, Iraku i Avganistanu, pa i sve oštrijoj krizi odnosa SAD sa Iranom i drugim „otpadničkim zemljama”, kao i oko nedavne ruske intervencije u Gruziji… Ispoljene su, pri tom, i suštinske i razlike samo u metodu. Uopšte uzev, Obama je za više široke i istrajne diplomatije, uz preusmeravanje vojnih prioriteta, a Mekejn za više vanrednih selektivnosti i energičnosti u dovršavanju početih poslova.

Ukratko: Obama predlaže da se u roku od 16 meseci povuče glavnina trupa iz Iraka, gde po njemu nije ni trebalo da se ratuje, i pošalje u Avganistan da bi se dohakalo Osami bin Ladenu i njegovoj Al Kaidi, koja je našla uporišta u pograničnom pojasu Pakistana. Mekejn, međutim, smatra da je Irak i dalje glavni front protiv terorizma, pa da tamo Amerikanci treba da ostanu „do konačne pobede”.

Republikanski senator iz Arizone je, ujedno, mlađanom kolegi iz Ilinoisa zamerio na izjavama da bi „bez preduslova” razgovarao s „nepodobnicima” kao što su lideri u Teheranu, Pjongjangu, Karakasu, Havani. Na to je prozvani odgovorio da se ne radi o bezuslovnosti nego o pedantnoj pripremi, od nižeg ka višem nivou, kako bi se postigao bolji rezultat nego što ga beleži sadašnja administracije, kojoj „stvari izmiču iz ruku” toliko da protivnici jačaju umesto da slabe.

Oko procene moskovskog postupka prema Gruziji, složili su se da je „pogrešan” i da Rusiji treba da se stavi do znanja, sažeto, da „ne može” da bude sila s dometima koje je nekad imala. Jednoglasni su bili, ipak, i u oceni da neće doći do obnove hladnog rata…

Potvrdili su, utisak je, ono što se znalo iz njihovih ranijih istupanja. Da bi na različite načine vodili Ameriku i njene odnose sa svetom. Da bi poljuljani autoritet Amerike u svetskim odnosima, Obama nastojao da povrati jačanjem diplomatije. A Mekejn – jačanjem probranih strateških saveza.

Veteran je ponovio da se zalaže za „ligu demokratija”, koja bi bez učešća sila kakve su Rusija i Kina, intervenisala u skladu sa „istovetnošću ciljeva i vrednosti”. S tim se njegov rival nije složio, ukazujući da se veliki izazovi, kakvi su iranski, ne mogu rešavati bez saradnje s Moskvom i Pekingom…

Sve u svemu, ostali su na osnovnim vodiljama izbornih kampanja. Mekejn je često suparniku prebacivao da „ne zna” da je „naivan” a sve u cilju kako nije dozreo za funkciju predsednika supersile. Obama mu je uzvraćao da je dugo iskustvo Mekejn uglavnom sticao učešćem u donošenju pogrešnih odluka i da je kandidat za „treći mandat katastrofalne politike Džordža Buša” koje Amerikanci treba da se odreknu.

Republikancu je, primećuju hroničari, jako bilo stalo da sinoć zabeleži pobedu, jer je posle nedavnog anketnog izbijanja ispred Obame, ponovo počeo da gubi. Dobrim delom zbog nesnalaženja reagovanjima na potrese Volstrita, a delimično i zbog pokazane nespremnosti njegove potpredsedničke kandidatkinje Sare Pejlin za odgovore na strateška pitanja, tako da je kao svoju kvalifikaciju navela okolnost da se „sa (njene) Aljaske može videti Rusija”.

Obami i Mekejnu preostaju još dve runde, koje će na malim ekranima pratiti nove desetine miliona sunarodnika, i još nekih pet nedelja do izjašnjavanja birača, kojima predstoje, mogućno, razne smicalice za pridobijanje njihovih glasova, zvane „oktobarska iznenađenja”.

-----------------------------------------------------------

Bosna i Kosovo

Ni sinoćna (na početku današnjeg dana po evropskom vremenu) televizijska debata kandidata za predsednika SAD nije mogla da protekne bez pominjanja Balkana. Podržao sam naše (američke) intervencije i u Bosni („iako su mnoge moje partijske kolege bile protiv takve operacije”) i na Kosovu, rekao je Džon Mekejn, obrazlažući oba svoja koraka kao poteze „protiv tamošnjih genocida”.

Takvim konstatacijama hteo je da pokaže kako se „iskazao” u delikatnim situacijama. Barak Obama mu je to oćutao. Zašto, može samo da se nagađa. Mogućno je da je procenio da ne treba da se sada uključuje u zaplete stvorene mimo njega, kao i da balkanski angažman neće doneti izborne pluseve republikancu. Kao što ih nije doneo ni bivšoj „prvoj dami” Hilari Klinton, koju je Obama porazio u nadmetanju unutar Demokratske partije.