Edukacija žena o pravima u ginekološko-akušerskim ustanovama

U želji da informišu trudnice i žene koje planiraju trudnoću, koja su njihova prava kao pacijentkinja u ginekološko-akušerskim klinikama, Beogradski centar za ljudska prava i agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost u Srbiji (UN WOMEN) kreću u edukativni karavan pod nazivom „Moje pravo da znam”.

Kako u razgovoru za naš list ističe Jelena Jelić iz Beogradskog centra za ljudska prava, ideja o pokretanju edukativnog karavana nastala je nakon što je Milica Filipović iz Šapca u javnost iznela svoje traumatično iskustvo u vezi sa indukovanim pobačajem na jednoj beogradskoj klinici. Za ovaj slučaj zainteresovao se i zaštitnik građana, čija je stručna služba ustanovila da nije bilo medicinskih propusta u slučaju ovog prekida trudnoće, ali je navela da se procedure u ginekološko-akušerskim bolnicama i odnos medicinskih radnika prema pacijentkinjama moraju menjati.

‒ Milica Filipović je motivisala veliki broj žena da javno progovore o svom sličnom ili istom traumatičnom iskustvu koje su imale od strane zdravstvenih radnika. Nakon toga, smo odlučili da u saradnji sa agencijom UN WOMEN u Srbiji sprovedemo istraživanje pod nazivom „Stavovi javnog mnjenja o sprovođenju procedure indukovanog pobačaja u zdravstvenim ustanovama u Srbiji”, koje je urađeno u novembru i decembru 2022. godine  ‒ navela je Jelićeva.

Dubinskim intervjuima obuhvaćeno je 30 žena iz različitih delova Srbije, koje su imale iskustvo indukovanog pobačaja, dok je onlajn anketu popunilo 165 žena. „Rezultati analize dubinskih intervjua pokazali su da tokom procedure indukovanog pobačaja ženama nije pružana adekvatna zdravstvena zaštita usled čega su kršena njihova prava predviđena Zakonom o pravima pacijenata. Prema navodima ispitanica, one nisu znale šta treba da rade, gde treba da idu, šta se od njih očekuje, kako izgledaju pregledi i zahvati i koja su njihova prava. Većina žena je kroz proceduru indukovanog pobačaja prolazila samostalno – prilikom izbacivanja ploda izostala je asistencija zdravstvenih radnika. Neretko, pobačaji su se odvijali u bolničkoj sobi u neposrednom prisustvu drugih pacijentkinja, u toaletu i u hodniku. Takođe, značajan broj pacijentkinja bio je izložen omalovažavanju od strane zdravstvenih radnika, koji su ih nazivali pogrdnim imenima, vređali ili vikali na njih”, navodi naša sagovornica.

Ona dodaje da je od 165 žena koje su popunile anketu, 47 imalo iskustvo indukovanih pobačaja. Žene koje su učestvovale u ovom istraživanju navele su da u proseku poznaju tri druge žene koje su imale ovo traumatično iskustvo, što govori o velikom broju njih koje zbog osetljivosti teme još nisu spremne, niti dovoljno osnažene da o tome govore.

Rezultati su takođe pokazali da je najviše ispitanica kroz proceduru indukovanog pobačaja prošlo u GAK „Narodni front”, zatim u Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu i u Klinici za ginekologiju i akušerstvo „Betanija”. Najmanje žena ovo iskustvo je imalo u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničnog centra Srbije u Višegradskoj ulici.

Na pitanje o čemu će konkretno edukovati žene Jelena Jelić kaže da one kada uđu u bolnicu moraju da budu upoznate sa svojim pravima, bilo da je reč o indukovanom pobačaju ili porođaju. U slučaju da je iz medicinskih razloga neophodno sprovesti prekid trudnoće, pacijentkinja ima pravo da bude blagovremeno i potpuno obaveštena o predloženoj intervenciji od strane zdravstvenog radnika. To podrazumeva da je razumela dijagnozu, prognozu, moguće rizike i komplikacije intervencije i ceo tok intervencije. Uključujući i njeno trajanje, bolove i nelagodnosti koje mogu nastati i dostupne načine njihovog umanjenja, kao što su lekovi za ublažavanje bola, jer praksa pokazuje da se kiretaže neretko vrše „na živo”, odnosno bez anestezije.

Naša sagovornica ističe da se u praksi često dešava da se ženi tek na samom ginekološkom stolu daju informacije o proceduri koja je očekuje, često veoma šture i nekompletne. Zakon je, međutim, jasan – pacijentkinja mora u pisanoj formi da potpiše pristanak ili odbije predloženu intervenciju, a može i da opozove ranije dati pristanak na intervenciju. Sama intervencija mora se sprovesti u prostoriji namenjenoj za realizaciju medicinskih intervencija, uz asistenciju lekara i medicinskog tehničara i na način koji ne prouzrokuje nepotrebne bolove i patnje.

Prvi karavan danas u Nišu

Edukativni karavan danas u 10 časova stiže na Trg kralja Milana u Nišu, gde će se sa žiteljkama ovog grada razgovarati o iskustvima koje su imale u ginekološko-akušerskim klinikama. Svoj put nastavlja 26. septembra u Novom Sadu, 3. oktobra u Užicu, 10. oktobra u Beogradu i završava 12. oktobra u Šapcu.