SB: Potrebna hitna reforma sektora grejanja širom Evrope i Centralne Azije

VAŠINGTON – Svetska banka u svojoj novoj, danas objavljenoj, analizi stanja u 23 zemlje Evrope i Centralne Azije, poziva na sveobuhvatnu modernizaciju sektora grejanja u ovom regionu, kako bi se obezbedila isporuka održivih i priuštivih usluga grejanja građanima, a posebno najosetljivijim grupama, kao i da se smanji oslanjanje na eefikasna, ugljenično intenzivna goriva.

U izveštaju pod naslovom Toward a Framework for the Sustainable Heating Transition (U susret okviru za prelazak na održivo grejanje) naglašava se hitna potreba da se svakome obezbede efikasne, čiste i priuštive usluge grejanja, saopštila je Svetska banka.

Ostvarenje cilja nultih emisija do sredine ovog veka u regionu zahteva drastičnu transformaciju sektora grejanja, koji danas čini oko 24 odsto tražnje za energijom ovog regiona i odgovoran je za oko 22 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte. „Zemlje Evrope i Centralne Azije ne mogu sebi da priušte odlaganje prelaska na održivo grejanje”, rekla je Antonela Basani, potpredsednica Svetske banke zadužena za region Evrope i Centralne Azije.

Ove zemlje mogu da smanje tražnju za grejanjem, unaprede kvalitet vazduha i smanje emisije štetnih gasova tokom ove decenije kroz usvajanje odgovarajućih politika i državnih programa sa ciljanim subvencijama za čistije i efikasnije tehnologije grejanja”, navela je Basani, prenosi Tanjug.

Usled izrazito niskog stepena ulaganja, prema izveštaju, sektor grejanja širom Evrope i Centralne Azije često pruža neadekvatne usluge, nije u stanju da naplatom pokrije troškove, ima krajnje negativan uticaj na životnu sredinu i utiče na živote i egzistenciju ljudi.

Oko 30 odsto stanovnika ovog regiona, prvenstveno u gradovima, koristi usluge komunalnih preduzeća za daljinsko grejanje, koja u velikoj meri zavise od subvencionisanih fosilnih goriva i suočavaju se sa problemima zastarele infrastrukture i niske finansijske održivosti.

U seoskim sredinama većina porodica oslanja se na visoko zagađujuće ogrevno drvo ili peći i kotlove na ugalj. Upotreba svih tih energenata dovodi do visokih nivoa zagađenja vazduha, što doprinosi nastanku 302.000 smrtnih slučajeva i zahteva izdvajanja za zdravstvenu i socijalnu zaštitu u iznosu od sedam odsto BDP-a godišnje.

Uz starost i energetsku neefikasnost stambenog fonda, značajan problem je i visoka cena usluga, tako da jedna trećina stanovništva ovog regiona ima teškoća sa plaćanjem računa za grejanje ili nedovoljno zagreva svoje domove. Prelazak na održivo grejanje u regionu mogao bi da dovede do značajnog smanjenja broja umrlih i gubitaka za socijalnu i zdravstvenu zaštitu zbog zagađenja, otvarajući put za smanjenje emisija štetnih gasova, navodi se u izveštaju. Između 2024. i 2050. godine, uz ovu tranziciju bi se izbegle emisije štetnih gasova u procenjenoj količini od 8,9 gigatona ugljen-dioksida koji potiče iz grejanja prostora u zgradama.

Izveštaj analizira i stanje i trendove u grejanju prostora u mnogim zemljama, identifikuje prepreke i izazove za održivo grejanje koje dele sve ove zemlje, analizira različite mogućnosti za grejanje (uključujući vrste goriva, tehnologije i troškove) i predlaže okvir za planiranje i sprovođenje tranzicije koji sadrži javne politike i programe.

„Svesni smo dalekosežnih izazova sa kojima se suočava sektor grejanja u zemljama Evrope i Centralne Azije. Naš cilj je da kreatorima politika pružimo uvid i praktična rešenja, izrađena na osnovu analize podataka, koji će omogućiti prelazak na održivo grejanje i tako, u krajnjem ishodu, unaprediti život i blagostanje stanovnika regiona”, izjavio je Šarl Kormije, regionalni direktor za infrastrukturu Svetske banke zadužen za region Evrope i Centralne Azije.

„Određene novije tehnologije i pristupi su već isprobani i testirani, što predstavlja značajan napredak, ali obim tih aktivnosti još uvek nije dovoljan da se postigne cilj ostvarenja ugljenične neutralnosti do sredine ovog veka”, dodao je Kormije.

U izveštaju se predlaže strategija od tri stuba čijom primenom države mogu pravilno da definišu svoje planove za tranziciju: Smanjiti tražnju za grejanjem unapređenjem energetske efikasnosti objekata, primeniti stroge standarde za izgradnju novih objekata i ubrzati renoviranje postojećih. Ovim aktivnostima moguće je prepoloviti tražnju za grejanjem do 2050, što će značajno sniziti cenu tranzicije koju bi platile države, privreda i građani.

Poboljšati i dekarbonizovati daljinsko grejanje u gusto naseljenim urbanim sredinama gde god je to izvodljivo. Unaprediti postojeće sisteme daljinskog grejanja i preći na čistije energente poput solarne i geotermalne energije, otpadne toplote i održive biomase.

U slučajevima kada daljinsko grejanje ne ostvaruje zadate ciljeve i možda više nije održivo, može biti potreban kontrolisan prelazak na sisteme individualnog grejanja. Podstaći korišćenje čistih sistema individualnog grejanja u područjima sa manjom gustinom naseljenosti.

Potrebno je sprovesti studije radi identifikacije održivih, ekonomski efikasnih rešenja za grejanje, kao što su toplotne pumpe i kotlovi na pelet projektovani u skladu sa načelima ekodizajna, i promovisati ih primenom javnih politika i ciljanih programa.

Usvajanjem ovog sveobuhvatnog pristupa, države širom Evrope i Centralne Azije mogu da ostvare efikasna i priuštiva ulaganja, prilagođena lokalnom okruženju, koja doprinose prelasku na održivo grejanje. Izveštaj je izrađen u okviru Programa podrške upravljanju energetskim sektorom (ESMAP) koji sprovodi Svetska banka.

Ovaj izveštaj obuhvata ekonomije rastućih i zemalja u razvoju Evrope i Centralne Azije (ECA) uključujući: Albaniju, Jermeniju, Azerbejdžan, Belorusiju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Gruziju, Kazahstan, Kirgisku Republiku, Moldaviju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Poljsku, Rumuniju, Rusku Federaciju, Srbiju, Tadžikistan, Tursku, Turkmenistan, Ukrajinu i Uzbekistan.