Koje su alternative za američki dolar

Na 15. samitu BRIKS-a u Johanezburgu glavna rasprava vodila se oko proširenja članstva (šest novih članica) i o daljoj dedolarizaciji, odnosno povećanju trgovine u lokalnim valutama.

Ideja dedolarizacije postala je aktuelna na insistiranje Rusije, koja je suspendovana iz međunarodnog platnog sistema zbog rata u Ukrajinu i traži načine da zaobiđe sankcije kolektivnog Zapada. Valuta BRIKS-a nije bila na dnevnom redu samita bloka jer je u fazi razmatranja. U usvojenoj deklaraciji, u vezi sa tim je rečeno da se lideri BRIKS-a „zalažu za korišćenje nacionalnih valuta u međunarodnoj trgovini i finansijskim operacijama”. Takođe, ministri finansija BRIKS-a osnovaće grupu do narednog samita u Kazanju, koja će razmotriti „pitanje formiranja alternativnog platnog sistema”.

Najčešće, do sada, predlagane alternative kao moguća zamena za dolar imaju svoje probleme koje smo ovde analizirali:

BRIKS valuta. Ideju je na „velika zvona” prvi lansirao ruski predsednik Putin prošle godine, ali je na ovogodišnjem samitu rekao da je pitanje jedinstvene valute BRIKS-a kompleksno, ali „mi se krećemo u tom pravcu”. Strukturni izazovi u zemljama BRIKS-a i njihova heterogenost, nedostatak čvrstih centralnih banaka i monetarne politike, čine teško izvodljivim stvaranje zajedničke valute, (jedan ruski raniji predlog je bio da se nova valuta zove „R-pet”, pošto sve valute BRIKS-a počinju slovom R ‒ real, rublja, rupija, renminbi i rand). BRIKS je konglomerat raznorodnih država i u političkom i ekonomskom smislu, za čije će čvršće povezivanje biti potrebno dosta vremena i kompromisa. Razlike u stepenu i nivou razvoja i stabilnosti ovih zemalja znatno otežavaju njihovo institucionalno povezivanje. Oko eventualno nove valute BRIKS-a okupile bi se zemlje sa veoma različitim privredama, što bi otežalo, a možda i onemogućilo njeno korišćenje. Pitanje je i da li bi sadašnje i buduće članice BRIKS-a bile spremne za stvaranje nadnacionalne centralne banke (kao ECB), koja bi upravljala zajedničkom valutom, što bi značilo i odricanje od nacionalnog suvereniteta. Razvojna banka BRIKS-a nije i ne može biti centralna banka koja kreira zajedničku valutu, već ona samo finansira razvojne projekte zemalja ovog bloka.

Da bi BRIKS stvorio novu valutu koja bi možda u budućnosti parirala dolaru, potrebno je da su njihove ekonomije i valute dovoljno jake. Valute zemalja BRIKS-a su slabe i nevažne na globalnom nivou, osim kineskog juana.

BRIKS, između ostalog, razrađuje pitanje mogućeg stvaranja međunarodne rezervne valute na bazi korpe valuta ovih zemalja ili pokrića u zlatu. Potreba za novom globalnom valutom preko koje bi trgovale zemlje BRIKS-a, bazirale bi se na nacionalnim rezervama i doprinosu globalnom BDP-u članica bloka. Da bi buduća valuta BRIKS-a bila stabilna, potrebni su, pre svega, sigurnost, likvidnost i prinos, a za ove parametre potreban je visok kreditni rejting, što članice BRIKS-a nemaju.

Evro. Evro je druga najkorišćenija rezervna valuta na koju otpada oko 20 odsto globalnih deviznih rezervi. EU parira SAD po ekonomskoj veličini, izvozi više i može se pohvaliti jakom centralnom bankom i snažnim finansijskim tržištima, faktorima koji njenu valutu čine održivim izazivačem dolaru. Ali nedostatak zajedničkog trezora i jedinstvenog evropskog tržišta obveznica, ograničava njegovu privlačnost kao rezervne valute.

Juan (renminbi). Kina pokušava da pojača globalnu ulogu juana, od kasnih dvehiljaditih. Trenutno čini mali procenat globalnih rezervi, ali Kina sve više pokušava da koristi juan u bilateralnoj trgovini, posebno sa izbijanjem rata u Ukrajini. Međutim, kineski kreatori ekonomske politike su oprezni prema poukama iz drugih valuta koje su se brzo internacionalizovale, i nametnuli su strogu kontrolu tokova novca koji ne bi ometao rast juana. Kina nema nameru ili kapacitet da svrgne dolar i pitanje je i da li bi ona bila spremna da juan postane nova svetska rezervna valuta, jer bi to značilo određeni gubitak kontrole nad sopstvenom monetom.

Specijalna prava vučenja. Tokom pregovora u Breton Vudsu 1944, poznati britanski ekonomista Džon Majnard Kejns predložio je stvaranje međunarodne valute „bankor”, kojom bi upravljala globalna centralna banka. Iako Kejnsov plan nikada nije ostvaren, bilo je poziva da se koriste MMF-ova SPV-interna valuta koja se može zameniti za rezerve u čvrstoj valuti kao globalna rezervna valuta. Ona su ušla u upotrebu još 1969, kao obračunska jedinica i rezervna aktiva MMF-a, i do danas je izvšeno pet alokacija zemljama članicama od strane MMF-a. Vrednost SPV se baziraa na korpi pet najjačih valuta: evru, britanskoj funti sterlinga, kineskom juanu, američkom dolaru i japanskom jenu. Takav sistem je daleko stabilniji od sistema zasnovanog na nacionalnoj valuti, čiji emitent mora da odgovori i na domaće i na međunarodne potrebe. Da bi SPV bio široko usvojena, trebalo bi da funkcionišu više kao stvarna valuta, prihvaćena i u privatnim transakcijama i sa tržištem za dugove denominiranim u SPV.

Za veću ulogu SPV u međunarodnom monetarnom sistemu potrebno je da se, znači, obezbede određeni preduslovi, a pored promene (rogobatnog) imena, jedan od najvažnijih jeste da se snažnije razvije privatno tržište SPV, odnosno da centralne banke obavljaju transakcije u SPV sa privatnim holderima. Potreba je i promena strukture sadašnje valutne korpe, gde bi trebalo dati još veću značaj juanu, a na račun smanjenja učešća dolara i jena. MMF bi, takođe, trebalo da bude ovlašćen da kontroliše emitovanje SPV, što bi, s obzirom na de fakto jedino pravo američkog veta u okviru glasačke strukture u MMF-u, sa 15,1 odsto, sada predstavljalo određeni problem. BRIKS ima sada 14,7 odsto ukupne glasačke snage i nedostaje svega 0,4 odsto da i one imaju pravo veta, jer se sve najvažnije odluke u MMF-u donose sa 85 odsto ukupnih glasova njegovih članica. Ako bi se to postiglo, to bi bio prvi veliki korak u reformi MMF-a i povećanju značaja BRIKS-a

SPV je sredstvo koje se može koristiti za otklanjanje deficita platnog bilansa na isti način kao zlato ili rezervne valute, pa se stoga kolokvijalno nazivaju „papirno zlato” i imaju ulogu „svetskog novca”, fiktivnog i veštački kreiranog, kao sredstva plaćanja u međunarodnim finansijskim transakcijama. U ranijim usvojenim Predlozima za reformu međunarodnog  monetarnog sistema bilo je predviđeno da SPV (vremenom) postanu glavna svetska rezervna valuta, ali zbog otpora prvenstveno SAD, nije zaživela u praksi (autor članka je dugogodišnji zagovornik da SPV postane glavna svetska rezervna valuta, o čemu je objavio više radova).

Kriptovalute. Takve digitalne valute se „kopaju” i prenose preko decentralizovane mreže računara, bez ikakvog ovlašćenja za izdavanje. Zagovornici tvrde da bi ih takav sistem oslobodio od „hirova” monetarne politike drugih zemalja. Međutim, kritičari kažu da usvajanje kriptovalute kao zakonitog sredstva plaćanja ograničava vladine političke opcije tokom krize i da neizvesnost kriptovalute smanjuje njenu održivost kao sredstva razmene. Međutim, neke zemlje eksperimentišu sa korišćenjem „blockchain” tehnologije za kreiranje digitalnih verzija svojih postojećih tradicionalnih valuta.

Na osnovu datih objašnjenja, očigledno je da je papirnom dolaru, glavnoj svetskoj rezervnoj valuti, koji je izgubio zlatnu podlogu, sada teško naći pravu alternativu.

Imajući u vidu potencijalne teškoće oko formiranja BRIKS valute, ograničenu privlačnost evra, nedovoljan kapacitet juana, nemogućnost šire upotrebe SPV i egzibicionizam kriptovaluta, dolar će iako oslabljen, ostati važno globalno sredstvo plaćanja. Postepeno će se smanjivati uloga dolara i ostati valuta kolektivnog Zapada u procesu kretanja sa unipolarnog ka multipolarnom poretku  i smanjenja uloge zapadnih valuta, a kod ostatka sveta i globalnog Juga jačaće diverzifikacija regionalnih valuta, odnosno sve veća upotreba nacionalnih valuta kao sredstva plaćanja i obračuna između pojedinih zemalja.

Ekonomista, naučni savetnik