Leto miholjsko Sonje Radan

Leto miholjsko je uvek čudno vreme: neočekivane radosti, nekoliko poslednjih sunčanih dana i letnjih vrućina na pragu jeseni. Takve dane živimo i sada, ovde u Beogradu, kao i u Londonu, ali neki od nas, to živimo i metaforički, kao i meteorološki. Za mene je prošlo mladalačko leto, ali ipak, uprkos neminovnoj promeni koja će doneti novo godišnje doba, osećam da je moj život trenutno ispunjen suncem i toplinom.

Odavno nismo sreli umetnika koji je sa toliko radosti doputovao u Beograd i iščekivao susret sa srpskom publikom kao što je to slučaj sa slikarkom Sonjom Radan, koja je upravo ovako za „Politiku” najavila svoju izložbu metaforički nazvanu „Tri priče ljeta miholjskog”, koja će do 15. oktobra biti izložena u Galeriji „Sanjaj” ( Dositejeva 11). Postavku Sonje Radan koja već dve decenije živi i stvara u Londonu, čini 26 radova: 12 slika velikog i srednjeg formata (akril na platnu) i 14 skulptura u drvetu.

– Naši životi, bez obzira na to koliko smo mladi ili stari, sastavljeni su od mnogih priča. Neke su završene, mnoge se nastavljaju, a neke tek počinju. Neke pričamo, neke skrivamo, a na ovoj izložbi, u Galeriji „Sanjaj”, izabrala sam da ispričam tri priče, iz tri različita perioda moga života. Prva je, iz serije „Krajputaši”, koju sam naslikala ubrzo po dolasku u Veliku Britaniju, kada sam se osećala napušteno od vlastitog života, nesigurno, ne znajući kako da pokupim rasute komade i nastavim dalje – priča Sonja Radan od koje smo, umorni od redakcijskih obaveza, poželeli da „ukrademo” malo pozitivne energije koju snažno emituje, i dodaje:

– Zatim „Kupačice”, nešto kasnije, kada sam već kao sredovečna žena bila svesna svojih snova i očekivanja koje nam život donosi. I poslednja priča je „Sećanje drveta”, u kojoj nastavljam s figurativnim radom, ali ovaj put kroz novi medij, a to je drvo koje nalazim po hangarima londonskih ulica i kojem dajem novi život.

Sonja Radan ne zna za predah. U proteklom periodu, u više navrata izlagala je svoje radove u rodnom Sarajevu.

– To mi je prirodno bilo emotivno jako važno, jer sam tamo rođena. Zatim sam svoje radove predstavljala u Istri, tačnije u Rovinju, gde sam sa mladom galeristkinjom napravila veliki komercijalni uspeh. Kao i mnogi od nas iz bivše Jugoslavije, oduvek sam volela jadransku obalu i sećanja za koja me ona veže kada sam bila mala. Beograd je drugačiji. To je metropola, istorijski i ekonomski centar ne samo na nacionalnom već i regionalnom nivou. Ne mogu mu zamisliti ravnoga. Velika mi je čast da izlažem u srcu ovog velikog grada sa svim njegovim kulturnim važnostima. Nadam se samo da će se posetiocima koji dođu u Galeriju „Sanjaj” dopasti izloženi radovi i da će barem neke od njih smatrati interesantnim i stimulativnim.

Sonja Radan diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu. Ali umesto pejzaža ili apstrakcije, sebe je videla, a i nazivala, figurativnim umetnikom i to onim koji pretežno istražuje ženski oblik i ženski identitet.

– Volim da istražujem ljudsku prirodu u različitim okolnostima i u različitim periodima života. Ali sklona sam i da svoj rad baziram na ličnom iskustvu i onome što vidim oko sebe. Moja serija „Kupačice”, na primer, inspirisana je ženama koje pohađaju časove akva-aerobika na koje redovno (pokušavam da) idem. Ponekad mi je potrebno malo više volje da napustim atelje, posebno zimi, ali kada sam u vodi, gotovo uvek uživam u tom osećaju lakoće i slobode koji nam voda daje, u tom treptaju „mladosti” koja kao da je opet prisutna.

 Sonja Radan je sa nama podelila i svoja londonska iskustva:

– Živim i radim u Londonu više od 30 godina. Nakon što sam diplomirala, nikad nisam razmišljala o odlasku iz Sarajeva, gde sam izlagala i predavala, ali događaji su mene i moju porodicu odveli u Veliku Britaniju. Tu sam morala da odgajam svoju kćerku i da nam stvorim novi dom. I, kao što sam ranije rekla, rizikujući da zvučim pretenciozno, moj lični život utiče na moj umetnički život, i obrnuto. Oni su nerazdvojni, ali verujem da sam uspela da budem što vernija sebi. London je veliki, ogroman grad, i neverovatno multikulturalan, sa toliko različitih ljudi koji se mešaju i protiču jedni pored drugih. Tamošnja savremena umetnička scena se stalno menja, umetnici tragaju za novim idejama i novim načinima njihovog izražavanja, što je naravno uzbudljivo. To je grad koji poseduje ogromno bogatstvo umetničkog nasleđa u smislu galerija i kolekcija iz kojih se mnogo može naučiti. U Londonu postoji velika potražnja za umetnošću, ali su i velika očekivanja i velika konkurencija i dolazi iz celog sveta. Ali za mene je London, takođe, bio mesto koje mi je, mislim, omogućilo da izgradim samopouzdanje i samopoštovanje, da isprobam stvari koje su drugačije, koristeći nove tehnike i nove medije – tvrdi Sonja Radan.