Dramski potencijal Andrićevog dela

Knjiga „Medijski život Ive Andrića” Petra Zeca, podržana od Ministarstva za kulturu, biće predstavljena večeras u Rimskoj dvorani Gradske biblioteke u 19 sati. Reč je o umetničko-naučnom štivu u kome Petar Zec, kako je primetio autor pogovora Radomir Putnik, „ostvaruje složen i komplikovan program dokazivanja da prozno delo Ive Andrića poseduje nesumnjivi dramski potencijal”.

Prema njegovim rečima, knjiga raspravlja o modalitetima ekranizovanja Andrićevog dela i pomaže nam da preciznije sagledamo odnos koji Zec neguje prema Andrićevom proznom delu i da ustanovimo da taj odnos počiva na programu koji dokazuje da je Andrić scenarista kome valja pomoći da dospe do sopstvenih filmova.

„Polazeći od uverenja da u realnosti svake velike književnosti ne postoje izdvojeno lirsko, samo epsko ili čisto dramsko, već da je sve to u skladnom sazvučju, Petar Zec se odvažio na istraživanje ne samo da utvrdi postojanje u estetskoj funkciji dramskih elemenata nego i da to često latentno dramsko, obilato i silno, identifikuje i prevede u savremeni medijski život. Kao reditelj snažne imaginacije, Zec sugeriše da klasična književnost Ive Andrića može da nastavi svoj život i kroz najsavremenije medijske oblike”, piše o knjizi Dušica Milanović.

 „Film, eto čarobne reči koja se nalazi razbacana po romanima i pripovetkama, u sinopsisima, nagoveštavajući filmove istrgnute iz života. Reditelj u meni lovi sve znakove o piščevoj potajnoj želji da ispisuje scenarije po kojima mogu da se prave filmove za Oskara”, objašnjava u knjizi svoju inspiraciju autor, a Dušica Milanović dodaje:

‒ Andrićev diskretni književni postupak „karnevalizacije života” rezonantno je probudio kod reditelja Zeca interaktivni postupak „teatralizacije i vizualizacije literature”. Uveren je da se poetsko-filozofski koncept, silna dramska i tragička energija ovih klasičnih dela kao globalne metafore o svetu kao tamnici mogu osloboditi u teatarskom, filmskom, televizijskom mediju koristeći nove tehnologije u modernim vizuelnim iskazima sa digitalnom umetnošću, virtuelnom stvarnošću, metauniverzumom.

Prema njenim rečima, autor je sa velikom pažnjom, znanjem i oprezom pročitao sve Andrićeve romane, pripovetke, „Znakove pored puta, sveske, zabeleške, otvarao školjku po školjku, u svakoj našao po biser-zrno dramskog, prepoznajući „monodrame”, „koreodrame”, „drame užasa”, „ljubavne tragedije”, „drame duhovne patnje”, „metafizičke drame”, „sinteze bajke, baleta drame i operete” i sve to vapi da nastavi svoj medijski život na filmu, televiziji i svim oblicima nove virtuelne umetnosti.