Izmene Zakona o stanovanju

Obnarodovane su izmene i dopune Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Napokon, desilo se i to da neko brine o funkcionisanju stambene zajednice i o proceduri donošenju odluka.

Te izmene i dopune zakona su prenatrpane, ponavljaju se, neprimenjive su neposredno i ponegde su apsurdne.

Uvodi se pojam „kondominijum”. Tražio sam razjašnjenja pojma. Šta je to? U velikom rečniku Milana Šipke i Ivana Klajna piše: „stambena zgrada u kojoj su stanovi privatno vlasništvo”.

U članu 11. izmena i dopuna kaže se da vlasnici stanova donose sopstvena pravila, umesto zakona, ali ako ih jedan od vlasnika ne potpiše – onda ne važe. Da li je moguće da se svi slože? Nikada i nigde to nije bilo. Pa ni u Skupštini Srbije, gde se donose zakoni, ne glasaju svi za njih, ali važe.

U članu 17. izmena i dopuna ima stav koji ću citirati: „Ukoliko vlasnik posebnog dela ovlasti člana porodičnog domaćinstva ili zakupca da ga zastupa na sednici skupštine stambene zajednice za sva pitanja, to ovlašćeno lice može biti birano za upravnika stambene zajednice”. Evo čuda, zakonodavac daje ista prava podstanaru i članu porodičnog domaćinstva. Čak podstanar može biti i biran za upravnika. Poznato je iz prakse šta se sve krije u nekim podstanarima, čast izuzecima, ali zgrada upravnika bira dugoročno, a ne podstanara koji ima jak interes za promenu ili zbog cene ili zbog boljih uslova stanovanja ili iz mnogih drugih razloga. Možda je zakonodavac mislio na podstanara koji je licencirani upravnik. Bog te pita o čemu je reč... Ili stav kada vlasnik stana premine: „Do pravosnažnog okončanja ostavinske rasprave član skupštine stambene zajednice je zakonski naslednik kojeg ostali naslednici ovlaste za učešće u radu skupštine stambene zajednice i u njihovo ime, pri čemu prednost ima lice koje stanuje u posebnom delu preminulog vlasnika. Ukoliko naslednici ne mogu da postignu dogovor, u radu skupštine mogu da učestvuju svi naslednici, na način da u odlučivanju zajedno imaju jedan glas i nemaju mogućnost da budu birani za upravnika stambene zajednice”. Ovo u praksi ne postoji, skupština stambene zajednice prihvata svakog člana porodice preminulog bez rezerve. Gde to ima da svi naslednici dođu da glasaju i da se broji samo jedan glas? Ono što važi za imovinsko nasledstvo nije baš primenjivo u donošenju odluka na skupštini stambene zajednice. Bitno je ko plaća obaveze održavanja zgrade.

U članu 18. govori se o organizatoru profesionalnog upravljanja umesto profesionalnog upravnika. To praktično znači da će se stanari obraćati profesionalnom upravniku preko kol centra 11011. Još jedno obesmišljavanje upravljanja zgradama preko stambene zajednice.

Ima u izmeni zakona još jedna kategorija – nedostupni članovi skupštine stambene zajednice – koja se provlači u više članova. Trebalo je da zakonodavac definiše, precizira šta podrazumeva pod pojmom nedostupan član za odlučivanje. Zamislite, član skupštine nedostupan, a stan mu dostupan za podstanare. Mi prisutni treba da mu održavamo zgradu radi profitiranja od izdavanja stana. Zašto zakonodavac nije prečistio kategorije objektivno i subjektivno nedostupan član skupštine stambene zajednice? Primera radi, objektivno je odsutan član ako je u zdravstvenoj ustanovi na lečenju ili je možda lišen slobode, i sl. Šta ćemo sa članovima koje ništa ne interesuje? Njih ima malo, ali ne znamo u koju ih je kategoriju smestio zakonodavac. Kako njemu podneti izveštaj o strukturi prisutnih na sednici? Svaki vlasnik stana koji ne živi u zgradi, a u stanu ima stanara, ili domaćih ili najčešće zakupaca, mora biti dostupan ili elektronski ili telefonski upravniku stambene zajednice.

Može li iko živ da zamisli koji broj vlasnika stanova može da drži i vlada celinom Zakona od 148 članova, koji će biti dupliran tekstom ovim izmenama i dopunama? Mora li sve u tančine i na kraju opet isto, samo malo više prošireno?

Šta je, na primer, sa članom 40. osnovnog zakona, koji nije zaživeo u praksi, ali nije povrgnut novim kritičkim promenama? Zamislite da vam vlasnik dostavi ugovor o zakupu da tamo privremeno živi rođak student dok položi junske ispite. A on već nekoliko godina lepo i uredno plaća kiriju.

Zakonodavac stambenu zajednicu smatra za javnu površinu. Tu može svako da dođe i stanuje, a da se prethodno ne prijavi upravniku. Takođe, ako se rade rekonstrukcije stanova, za to saznamo kad začujemo burgijanje i vidimo prašinu po liftovima i hodnicima. Prilikom prodaje stana trebalo bi da se vidi da li je vlasnik izmirio sve obaveze prema zgradi. A toga u zakonu nema.

Mirko Dragićević,
Beograd