Od komunalnog otpada do električne i toplotne energije

Kako izgleda novi Centar za upravljanje otpadom u Vinči u okviru koga se nalazi postrojenje za njegovu preradu i proizvodnju toplotne i električne energije mogli su juče da se uvere članovi francuske delegacije predvođeni Olivijeom Behtom, ministrom za spoljnu trgovinu Francuske, i Pjerom Košarom, francuskim ambasadorom u Srbiji. Ova poseta ne čudi s obzirom na to da je konzorcijum koji čine francuska grupa „Veolija”, japanska korporacija „Itoču” i fond „Margarit” sa gradom potpisao ugovor o javno-privatnom partnerstvu. Obilasku deponije prisustvovala je i Sara Pavkov, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine.

Privredna saradnja Francuske i Srbije je izuzetno dobra i, prema rečima Behta, iznosi milijardu i šeststo hiljada evra.

– U Srbiji radi mnogo francuskih kompanija, ali imamo nameru da nastavimo saradnju – rekao je Beht.

On je istakao da je ovo projekat prvog reda, izuzetno važan za srpsku privredu, srpske građane, grad Beograd i životnu sredinu.

– U kompleksu deponije prerađuje se otpad iz domaćinstava. Izuzetno je značajno što se na ovaj način prevazilaze divlje deponije koje su postojale ranije oko grada. Ovako se štiti i životna sredina, ali i Dunav jer sada prečišćena voda iz deponije odlazi u reku. Istovremeno preduzeće iz otpadnih materija proizvodi i električnu i toplotnu energiju i šalje na korišćenje gradu Beogradu. Ovo je izuzetno važan korak za poboljšanje životne sredine u Srbiji, za energetsku tranziciju. Ovo je nešto najbolje što smo mogli da vidimo iz saradnje Francuske i Srbije na dobrobit građana Srbije, ali i planete – rekao je Beht.

Da je izgradnja ovog kompleksa i energane važna za građane Beograda, ali i za firme koje su uložile sredstva za njihovu realizaciju, potvrdio je Filip Til, jedan od direktora „Beo čiste energije”.

– Cilj ovog projekta je da se prerađuje sav komunalni otpad koji se proizvede u gradu, a prošlogodišnja količina bila je 625.000 tona. Preradom otpada mi ćemo proizvoditi kako električnu tako i toplotnu energiju. One će preko sistema ili EPS-a ili „Beogradskih elektrana” odlaziti ka građanima. Realizacijom ovog projekta smanjili smo i emisiju gasova sa efektom stakle bašte u iznosu od 210.000 tona ugljen-dioksida. Ugradili smo i mrežu za prikupljanje deponijskog gasa zahvaljujući čemu će se proizvoditi toplotna i električna energija. Na taj način smanjiće se korišćenje fosilnih goriva – objasnio je Til i istakao da će krajem novembra ovo postrojenje predati operatoru koji će njime upravljati u periodu od 25 godina.

On kaže i da se ovaj projekat pokazao profitabilnim.

– Projekat je deo dogovora sa organima u Srbiji koji su pokrenuli inicijativu, a zatim i tender za njegovu realizaciju. Postoji potreba da se nastavi sa sličnim programima kako u Beogradu tako i u Srbiji. Jer mi smo samo prošle godine na deponiji prihvatili više od 600.000 tona otpada. Trebalo bi da se poveća stopa reciklaže, smanji proizvodnja otpada, a da se ono što dođe kod nas tretira. Zahvaljujući ovom projektu i optimizaciji, naknada za domaćinstva biće manja od jedan odsto prihoda koje domaćinstvo ima. Kada se ovo uporedi sa drugim zemljama u regionu i Zapadnoj Evropi, gde su slične tehnologije, i u obzir uzme šta je sve urađeno, uspeli smo da ta naknada bude što niža – rekao je Til.

Postrojenje za proizvodnju toplotne i električne energije već radi. U toku su završni testovi u proizvodnji toplotne energije koje „Beo čista” obavlja u saradnji sa „Beogradskim elektranama” kako bi sve bilo spremno za narednu grejnu sezonu.

„Zalutaju” šasije i gume automobila

Delegacija Francuske upoznala se i sa radom energane, i to u kontrolnoj sobi. Odatle se vidi kako se specijalnim kranom teškim oko sedam tona otpad ubacuje u levak do Martinove rešetke i preko nje ide do kotla gde sagoreva.

– Problem nam predstavlja to što ljudi u kontejnere bacaju sve i svašta pa se desi da nam u otpadu bude i delova šasija od automobila i automobilskih guma. Šasija može da blokira rad delova postrojenja, a gume ne smeju da se spaljuju. Zbog toga mi moramo da budemo oprezni i na vreme izvadimo iz otpada ono što može da izazove kvar – kaže Vladimir Milovanović, jedan od direktora u „Beo čistoj energiji”.