Osetno pojeftinjenje proizvoda za ličnu higijenu

U jeftinijoj korpi koju su trgovci ponudili u okviru akcije „Bolje cene” najveća sniženja su na proizvodima lične higijene i idu do 50 odsto. Prema podacima iz „Merkatora S” koji u ovom trenutku na rafovima ima ukupno 37 artikala sa ovom oznakom, tako je kupka za bebe pojeftinila za 52 odsto, a ušteda na ovom proizvodu iznosi 170 dinara. Toalet papir jeftiniji je za 42 procenta, kupka za odrasle 44, dok su deterdženti za pranje sudova i veša jeftiniji za oko 40 odsto. Pakovanje hrane za bebe jeftinije je u odnosu na prošlu nedelju za 880, a pelene za 300 dinara.

Prema njihovoj računici za nove proizvode koji su ove nedelje dodati na listu jeftinijih ušteda iznosi oko 870 dinara, što je u proseku oko 30 procenata u odnosu na ranije cene tih artikala. Kada je reč o „Delezu” na njihovom sajtu, od juče su istaknute i cene novih jeftinijih proizvoda, posebno iz grupe osnovnih životnih namirnica. Tako je litar ulja umesto dosadašnjih 159, sada 144 dinara, pšenično brašno T-500 je 49,99, a kiselo mleko 24,99 dinara. Kilogram kupusa i luka koštaju 89,99 dinara i jeftiniji su za 10 dinara, dok je pasulj 299,99. Zamrznuti grašak je opet ispod 100 dinara, a i u „Delezu” su primetni veliki popusti na proizvode lične kozmetike i kućne hemije. Interesantno je da su sniženja u trgovinskim lancima uticala i na cene ovih proizvoda na pijačnim tezgama.

Kako kažu prodavci na pijaci na Vidikovcu, kupci su već reagovali, jer pojedini proizvodi opet mogu da se nađu po nižim cenama u supermarketima. Oni očekuju da će verovatno morati da prate sniženja u trgovinskim lancima i spuste cene posebno na kupkama za tuširanje, sapunima i pastama za zube, ali i pelenama koje su potrošači u poslednje vreme kod njih kupovali zbog previsokih marži na ove proizvode.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na jul 2023, zabeležile rast od 0,4 odsto, a u odnosu na isti mesec prošle godine za 11,5 procenata. Iako je vlada sa trgovcima napravila dogovor i njima je ostavljeno da sami biraju proizvode iz robnih grupa koje bi trebalo da snize, u pojedinim manjim objektima iz trgovinskih lanaca nema istaknutih nalepnica „bolje cene”.

Tako je, na primer, u „Amanu” na Čukarici na pitanje zašto nemaju niže cene prodavac odgovorio da one nisu istaknute u svim objektima, kao i da se ti jeftiniji artikli brzo rasprodaju i da se onda čeka dopuna. Kupcima se zato preporučuje da obiđu više radnji ili da biraju trgovine koje imaju ovakve proizvode, kako bi ostvarili uštede.

Kako je izjavio pomoćnik ministra trgovine Žarko Malinović, akcijom „Bolja cena” pokazalo se da je mnogo efikasnije kada država pokrene inicijativu kao što je ova, nego kada propisuje mere kojima ograničava privredu, jer se ovako dobiju bolji efekti. On je u Privrednoj komori Srbije na skupu posvećenom pijacama i njihovoj budućnosti ocenio i da su kod nas u ovoj akciji postignuti bolji rezultati nego u Hrvatskoj. Akcijom koju su pokrenuli po uzoru na Srbiju, ostvarena je razlika u ceni potrošačke korpe od 21 odsto, a kod nas je ta prosečna razlika trenutno 32 procenata, rekao je Malinović.