I Subotica je imala Žutu kuću

Subotica – Ispred Žute kuće u centru Subotice, danas Učiteljskog fakulteta na mađarskom jeziku, a tokom Drugog svetskog rata poznatog mučilišta, antifašisti Subotice položili su cveće sećanja.

Ovo je treća godina kako dr Margareta Bašaragin, predsednica subotičke podružnice organizacije „Ženske studije i istraživanja”, inspirisana proučavanjem literature, a delom i sopstvene porodične istorije, nastoji da otrgne od zaborava sećanje na sugrađanke i sugrađane koji su se opirali nacističko-fašističkom režimu i zbog toga zatvarani i mučeni u Žutoj kući.

– Ove godine navršava se 82 godine kako je ovo zdanje pretvoreno u mučilište za mnogobrojne nevine žrtve fašističkog terora. Fašistička okupatorska vlast je septembra 1941. godine odlučila da pozove gestapovski obučene agente i da dotadašnju banku pretvori u mučilište. Tu su zatvarani, isleđivani, mučeni mnogi naši sugrađani i sugrađanke, neki od njih su i umrli, samo zbog toga što se nisu slagali sa fašističko-nacističkom ideologijom. Dostupna su nam mnogobrojna njihova svedočenja, kroz objavljenu i neobjavljenu građu koja se nalazi u Istorijskom arhivu, ali zabrinjava činjenica da mladi naraštaji danas ne znaju ništa o ovoj kući iako na njoj sasvim uredno stoji spomen-ploča iz 1967. godine sa tekstom „Svedok tvojih sećanja – deo tvoje svesti”. Namera nam je da u organizaciji „Ženskih studija i istraživanja” konstantno svake godine u septembru obeležavamo ovu nemilu godišnjicu i da se trudimo da ne zaboravimo – rekla je dr Bašaragin. Ona je navela da je, istražujući literaturu, kao i sećanja zatočenika, pronašla podatke da je Žuta kuća pretvorena u mučilište jer dotadašnji prostori zatočenja neistomišljenika, poput zatvora na trećem spratu Gradske kuće, logora u starom mlinu u Subotici i u jednom objektu u Bačkoj Topoli nisu više dovoljni za planove okupatora.

Među onima koji su došli da odaju počast stradalima i mučenima bila je i Judita Seneš Skenderović, profesorka u penziji. Njena tetka Magda Seneš Rudić bila je zatvorena i mučena u Žutoj kući.

– Tetka je poticala iz prilično bogate porodice ali se družila s dr Cinklerom i on ju je uvukao u antifašistički pokret i delila je letke. Bila je uhvaćena i zatvorena. Potom je odvedena u Mađarsku i logor Dahau. Pričala mi je kako su ih mučili, ali pamtim da je rekla da je postojalo veliko drugarstvo među zatočenima i svi paketi koji su dostavljani deljeni su između njih – ispričala je Judita Seneš Skenderović.

Miklošt Olajoš Nađ govorio je kao predsednik udruženja građana „Solidarnost” i član Centra – Tito, koji je podsetio na rečenicu jednog od zatočenika da Dante kada je pisao svoje čuveno delo u stvari nije upoznao pakao.

– Nezamislivi su bili načini na koje su ljudi ovde mučeni. Sa ovom inicijativom i ovim odavanjem počasti treba nastaviti svake godine jer ako ne cenimo žrtve fašizma onda će ideologija zla ponovo da jača.

Osnovni motiv i cilj okupljanja u septembru ispred Žute kuće svako je pomen na njene žrtve, ali dr Margaret Bašaragin kaže da je ovo prilika i da se predlože druge konkretne akcije. – To je jedan od načina da uvažavamo našu herojsku prošlost, da pokažemo našim prethodnicama i prethodnicama da cenimo žrtvu koju su oni dali za nas da bismo uživali u miru i slobodi. Ne treba da zaboravimo da su oni ovde zatočeni bili različite veroispovesti, govorili su različite jezike i bili različite nacionalnosti, ali su bili žrtve nacističko-fašističkog režima.

Podsetila je da su prošle godine pokrenuli inicijativu da se obnovi bista pogubljene antifašistkinje Lole Vol, koja je nestala sa prostora fabrike „Slavica”.

– Inicijativa je prihvaćena ali ovogodišnji gradski budžet za restauraciju spomenika nije bio dovoljan i za to. Srećom, autorka, vajarka Vera Gabrić Počuća sačuvala je original i moguće je ponovo izliti, ali je potrebno naći pogodnije mesto za njeno postavljanje, jer fabrika ne radi i to je privatan parking. Ove godine skrećemo pažnju na činjenicu da se na samom ulazu u Gradsku kuću nalaze neobeleženi tragovi metaka nastali prilikom streljanja naših sugrađanki i sugrađana tokom prvih dana okupacije. Postoje fotografije tela koja leže neposredno nakon pogubljenja, a tragovi od metakase samo kao usmeno predanje prenose na mlađe generacije. Bilo bi korektno da se pločom ili u nekom drugom obliku obrati pažnja na to – rekla je dr Bašaragin.