Srećna ruka Zore Vasić

Brčko – Ljubav prema igrama na sreću koje organizuju razne medijske kuće i srećna ruka doneli su šezdesettrogodišnjoj penzionerki Zori Vasić iz Brčkog brojne nagrade – od raznih putovanja, kućnih aparata do večera za dvoje u raznim restoranima. Televizor, veš mašina, šporet, tastatura za kompjuter, mobilni telefon, samo su neke nagrade koje je ova Brčanka osvojila.

U nekoliko narednih dana Zora će otputovati u Mostar na produženi boravak za dve osobe koji je osvojila šaljući komentare o jednoj televizijskoj emisiji putem SMS poruka. Na njenu adresu uskoro treba da stigne i bicikl koji je osvojila pre mesec dana.

„Nagradne igre, a posebno one koje su organizovali televizija, radio i razne novine nekada sam smatrala neatraktivnom, pa čak i glupom zabavom sve dok nisam videla da je to način da se izvučem iz tužne svakodnevice koju mi je rat doneo”, priča nam Zora.

Ona već petnaest godina redovno učestvuje u emisijama tog tipa i ne može više da se seti broja nagrada koje je osvojila.

Zora kaže da je veoma bitna ljubav prema igrama na sreću i naglašava da su je „isključivo konkurentski duh i želja za pobedom terali da igra”.

„U jednom tržnom centru sam dobila i kompjuter a da uopšte nisam znala za nagradnu igru niti sam htela da učestvujem. Kupila sam radio-prijemnik jer je moj stari bio u kvaru pa nisam mogla da slušam program koji redovno pratim. Bila sam jedan od kupaca koji je pazario za više od 160 maraka i na kasi su mi rekli da izvučem jedno plastično jaje. Bila sam zbunjena, nisam znala o čemu se radi. Dok sam pričala sa kasirkom uzela sam jaje i predala ga devojci sa strane i dalje ne obraćajući pažnju na ono što se oko mene dešava. Kada sam htela da krenem kući sa kupljenim radiom, srećna što ću ponovo moći da slušam program, rekli su mi da sam dobila kompjuter”, priseća se Zora Vasić.

Ona kaže da učestvuje u raznim kvizovima u kojima se traže odgovori na pitanja iz geografije, istorije, jezika, emisijama u kojima se šalju komentari, SMS poruke, a vrlo često iseca i kupone iz novina i šalje ih na naznačene adrese.

„Prethodnih godina sam pažljivo slušala, prikupljala i beležila informacije tako da se često dešava da ponudim traženi odgovor. Međutim, uvek se bojim da ne bih ljudima bila dosadna i želim da i drugi učesnici osvoje nagradu”, ističe Zora. Mnogi u Brčkom su zahvaljujući Zorinim osvojenim nagradnim kuponima uživali u nagradama koje im je ona javno poklanjala.

Kaže da joj je na početku bilo zanimljivo da osvaja nagrade, dok joj je kasnije mnogo važnije bilo upoznavanje sa drugim učesnicima sa kojima je razmenjivala brojeve telefona i družila se.

„Mnogo volim da se igram i zaista mi nije od presudne važnosti da li ću nešto dobiti ili ne. Najvažnije je da imam čime da se zabavim, da se smejem i družim sa drugima”, zaključuje penzionerka Zora koja niz godina živi sama.

Miljana Đurđević