„Dečko koji obećava" na čelu Sirize

Od našeg dopisnika
Atina – Novi predsednik levičarske Sirize je Stefanos Kaselakis, 35-godišnji biznismen iz SAD, američki đak, učesnik u Bajdenovoj predsedničkoj kampanji, uspešni broker „Goldman Saksa”, preduzetnik u sferi transporta, ali i neznanac bez partijske prošlosti u redovima Sirize... „Fenomen”, „politički meteor”, „dečko koji obećava”, kako su ga nazvali mediji, za samo 27 dana uspeo je da se nametne i sa 57 odsto glasova u drugom krugu glasanja ponovo pobedi i „zbriše” proverene partijske kadrove.

Pojavio se niotkuda, kad ga je Aleksis Cipras, koji je posle odlaska sa čela partije očigledno imajući jasnu viziju, u maju uključio u izborni spisak partije kao predstavnika emigranata. I desilo se čudo.

Svojom pojavom, iskrenošću i harizmom osvojio je pristalice Sirize i u prvom krugu glasanja pobedio preostala četiri kandidata. Zahvaljujući njemu, posle dva poraza na parlamentarnim izborima oslabljena partija, praktično na izdisaju, dobila je oko 50.000 novih članova. Nikome nije smetalo što kao pripadnik LGBT populacije otvoreno predstavlja u javnosti svog američkog partnera i mašta o porodici i potomstvu, što je „kapitalista” u redovima levičara... Svima koji su sumnjali jer niko ga nije poznavao, poručio je: „Da nisam upoznao kapitalizam iznutra, da nisam video nepravdu zbog novca, možda ne bih bio levičar.”

Fenomen „Kaselakis” tako je, posle 15 godina, zvanično iz ruku bivšeg predsednika preuzeo levičarsku partiju koja je razočarala pristalice i koju Aleksis Cipras posle poraza na parlamentarnim izborima u julu nije uspeo da konsoliduje. Pristalice koje su neznancu dale „kart blank”, umorne od unutarpartijskih trvenja, grešaka koje su Sirizu dovele do sunovrata, nesposobnosti njenog rukovodstva, poverovale su u s političkog stanovišta neprecizna obećanja Kaselakisa da će nova Siriza sa njim biti jaka, jedinstvena, da će okrenuti list i početi ispočetka... Jednostavno, pojavio se u trenutku razočaranja, potpunog urušavanja partijske discipline, uništene strukture i ravnoteže partije.

„Pobedila je nada i ja vas nikad neću izneveriti”, poručio je pristalicama, a bilo ih je 150.000 u drugom krugu glasanja, koji su se gurali u redovima pred biralištima. Takve ovacije ispred sedišta partije, takvo interesovanje medija za svaku njegovu reč i korak, od kafe koju pije ujutru do teretane u kojoj trenira, psa od koga se ne odvaja, ne pamte se od 2014, kad je Cipras pobedio na parlamentarnim izborima i postao prvi levičarski premijer u istoriji Grčke.

Međutim, partija sada ima dva nova tabora: one koji su za Kaselakisa i one koji su protiv njega. On bi morao da bude katalizator, ali za to nema mnogo vremena. Njegova pobeda nikako ne znači spas stare Sirize, jer ona, ukoliko želi još jednu šansu, u kratkom roku mora da pokaže da ume da prebrodi svoje poraze, bude samokritična i prizna realnost... Siriza ima budućnost  samo pod uslovom da zbaci breme prethodnog perioda i postane savremena otvorena partija po standardima evropske levice.

S obzirom na to da se Siriza uvek poistovećivala s licem njenog lidera, konkretno do sada s Ciprasom, zbog čega je i izgubila svoj politički identitet, pojavom novog vođe sa savremenijim pogledima, ozbiljnim obrazovanjem i ličnim imidžom, boljim znanjem stranih jezika, poznavanjem ekonomije iz neposredne prakse, može zaista da dobije šansu za novi početak. Utoliko pre što je njegova pojava, baš zato što je neznanac u političkom svetu, ozbiljno uznemirila političku javnost. Pre svega socijalistički PASOK-Kinal, koji poraz Ciprasa nije dovoljno brzo iskoristio da pokuša da od Sirize preuzme vodeću poziciju u opoziciji, što je sada, praktično, već nemoguće. Ostale partije novi lider je zasenio svojom popularnošću, a ukoliko to bude učinio i pameću i dobrim savetima, koji su ga bez sumnje doveli do pobede, mogao bi da postane ozbiljan igrač koji će na drugačiji način jurišati na vladajuću poziciju Micotakisa i Nove demokratije.