Kristijan Šmit i duhovi „nacističke prošlosti"

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – „Videćemo ko će gde otići – lažni Šmit iz BiH ili ja u zatvor”, reči su Milorada Dodika koje delimično odslikavaju stepen političke temperature u Bosni i Hercegovini, u kojoj nema naznaka zahlađenja, već naprotiv – znakova još veće eskalacije.

Poseban ton ovoj situaciji doneo je škakljivi izveštaj Centra za društveno-politička istraživanja Republike Srpske pod naslovom „Kristijan Šmit – Duh(g)ovi prošlosti”, koji se bazira na kritičkim izveštajima nemačkih medija. Kako se navodi, Šmitovi politički protivnici u Nemačkoj tvrdili su da je izgubio mesto ministra poljoprivrede zbog skandala s odobravanjem upotrebe pesticida, ali najveći skandal bio je 2007, kada je, navodi se u izveštaju – pokušao da rehabilituje nacističkog pilota Vernera Moldersa.

U izveštaju podsećaju da je nemački časopis „Kontraste” pisao da je nemački ministar odbrane Peter Štruk 2005. zabranio da jedna jedinica vazduhoplovstva nosi ime po Moldersu, ali je, kako navode, dve godine kasnije Šmit ipak pokrenuo inicijativu za rehabilitaciju ovog pilota Luftvafea – ratnog vazduhoplovstva nacističkog nemačkog Vermahta – kog je odlikovao Hitler. No, Šmit je stao u odbranu nacističkog heroja Moldersa, rekavši na televiziji da nacistički pilot „nema smeđe fleke na prsluku”. Takav stav aktuelnog (ne)legalnog namesnika za BiH svojevremeno je naišao na reakciju nemačke javnosti, gde su ga podsećali da je u zločinima učestvovala i Legija „Kondor”, kojoj je pripadao i Molders. Nemački poslanik Gregor Gizi s grupom poslanika iz političke partije Linke obratio se 2006. godine tim povodom nemačkom parlamentu. U Gizijevom pismu prigovaralo se Šmitu jer je član grupe „Krug pripadnika društva brdskih trupa”, čiji je vođa bio nacistički SS general Hubert Lanc, koga se ova organizacija još nije odrekla, a koji je i sam svedočio o genocidu u NDH. Kako se navodi u izveštaju centra iz Banjaluke, državni sekretar za odbranu Kristijan Šmit „neistinito je odgovarao na pitanja poslanika Bundestaga o tradiciji Vermahta” koja se održava u čast brdskim trupama. „Brdske trupe nemaju zločinačku prošlost”, govorio je on.

Sem toga, saradnici ovog centra iz RS došli su do informacija da su bavarski ministar nauke Tomas Gopel i državni sekretar Šmit (koji sada „brine” o kulturi sećanja o Srebrenici) 2007. u Mitenveldu obeležili godišnjicu zajedno s ratnim zločincem Jozefom Šongraberom, bivšim komandantom nemačkog brdskog pešadijskog bataljona. Sporno je, međutim, to što je u septembru 2006. Jozef Šongraber u odsustvu osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu od strane vojnog suda u Speciji zbog masakra u Falkano di Kortoni u Italiji. Njegova jedinica zatvorila je 15 civila u seosku kuću i raznela je. Poginuli su svi u kući, osim 15-godišnjeg dečaka. Presuda na doživotnu kaznu zatvora potvrđena je 2009. godine, navode u banjalučkom centru.

U pozadini vrele situacije u BiH nalazi se borba za imovinu, to jest na sceni je pokušaj dela zapadnih predstavnika da stvore klimu u društvu koja bi pogodovala preregistraciji javnih dobara RS na Sarajevo. S druge strane, odgovor RS manifestuje se povremenim okupljanjima građana na entitetskoj granici kao vid otpora „političkim optužnicama”. Nakon što je (ne)imenovani supervizor nametnuo zakone i omogućio podizanje optužnice protiv Milorada Dodika – jer je predsednik RS mimo njegove volje potpisao ukaze o „suspenziji supervizije” u Srpskoj – rat se preselio i na verbalni plan. Šmit je pred sarajevskim medijima koristio neobične metafore, poredeći ponašanje njegovih oponenata s „majmunima u cirkusu”, što nije bilo prvi put, jer da mu terminologija nije jača strana pokazao je i prema partnerima u FBiH, koji su svojevremeno bili „smeće, obično smeće”.

Direktor Javne ustanove Centar za društveno-politička istraživanja Vlade RS Dušan Pavlović, kaže: „Svi napadi na institucije Srpske mogu se razumeti kao napadi strateškog karaktera, ali različitih taktičkih oblika”.

Istoričar Goran Latinović kaže da odavati počast nemačkim oficirima i vojnicima iz tog vremena, uključujući one koji su bili otvorene pristalice nacizma, ili biti član udruženja koje neguje kulturu pamćenja na vojne jedinice Vermahta, „znači biti sledbenik najmračnije ideologije u ljudskoj istoriji, koja je dovela do smrti više od milion Srba”.

Podsetivši da su nemačke nacističke trupe, sa svojim saveznicama, uništile Jugoslaviju 1941. i omogućile genocid nad Srbima u NDH, kao i stradanje Srba u drugim područjima okupirane i rasparčane Jugoslavije, Latinović je napomenuo da su nacistički piloti bombardovali gradove i ubijali potpuno nedužne građane. „Najveću kulturnu katastrofu u istoriji Srba – bombardovanje i spaljivanje Narodne biblioteke u Beogradu – učinili su nemački piloti”, podseća on.