Borba za život lavice Kikice

Lavica koju je meštanin pronašao na Čantavirskom putu kod Subotice, već četiri dana je kritično i, kako navode u saopštenju Zoološkog vrta „Palić”, traje borba za njen život. Zaposleni u ovoj ustanovi odmah po dolasku životinje ustanovili su da je njena krvna slika loša, zapažene su brojne upale u organizmu, a ispod repa rana koja je već bila inficirana i zbog čega je mladunče bilo u bolovima. Rendgenski snimak otkrio je i prelome nogu zbog čega je juče ujutru i operisana.

‒ Ona je odmah pregledana (ultrazvuk, laboratorijski pregledi krvi i uree, testovi) i primila je veterinarsku terapiju (infuziju, vitamine, različite vrste injekcija za jačanje, protiv bolova i protiv upala). Po reakciji na meso deluje da ga nikada ranije nije dobila kao hranu. Posle date terapije, počela je sama da jede, ali deluje da creva i želudac nisu u stanju da vare, odnosno prerade hranu i nema stolicu. U ovoj generalno lošoj situaciji može da se desi da i drugi organi otkažu, bubrezi, jetra ‒ piše u saopštenju Zoološkog vrta na Paliću i dodaju da zbog opšte slabosti organizma nije moguće držati je pod blagom sedacijom, već je potrebno fizički joj ograničiti kretanje.

O tome gde će Kikica, kako su lavicu nazvali u palićkom zoo-vrtu, nakon oporavka biti smeštena, biće odlučeno u razgovoru sa drugim državnim organima.

Kako se lavica našla na Čantavirskom putu za sada se samo nagađa. Jedna od teorija je da je bila nečiji kućni ljubimac, pa su se mnogi Subotičani dali u internet potragu na društvenim mrežama za neodgovornim, odnosno krivično odgovornim vlasnikom. Drugi veruju da je Kikica pobegla krijumčarima. Koji god da je scenario, kažnjiv je, jer, prema slovu zakona, od 2010. godine u Srbiji je zabranjeno držanje divljih životinja, aligatora, otrovnih zmija, primata  za kućne ljubimce. Razlozi za ovu zabranu nalaze se u činjenici da su te životinje uglavnom i ugrožene, ali i da predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi. Takođe, prema Krivičnom zakonu, krijumčari će se susresti sa kaznom zatvora od šest meseci do pet godina, novčanom kaznom i oduzimanjem vozila.

A šta kaže praksa koliko su slučajevi krijumčarenja divljih životinja česti i koje vrste se najčešće švercuju, od Ministarstva za zaštitu životne sredine juče nismo mogli da dobijemo odgovor.

Utisak je, sudeći prema medijskim napisima, da je krijumčarenje velikih divljih životinja u Srbiji retkost, dok je u svetu to jedna od najunosnijih aktivnosti organizovanog kriminala. Naime, prema podacima Evropola, a koje je iznela Svetska organizacija za zaštitu životinja WWF Adria kada je prošle godine pronađen lav na šetalištu u crnogorskom letovalištu Budva, oko ove kriminalne aktivnosti godišnje se u svetu vrti oko 4,4 milijarde evra.

U Srbiji na sajtovima za prodaju ne mogu se baš kupiti divlje životinje, ali mogu njihovi delovi. Recimo, slonove kljove ili divlje svinje često su u ponudi. Jedan par slonovskih, svedoči gugl arhiva, donesene iz Zambije pre pola veka, prodate su na poznatom sajtu 2017. godine za 40.000 dinara. S druge strane, kljove divlje svinje mogle su da se pazare za svega 2.500 dinara. A na sličnoj veb-stranici iz komšiluka stopirana je, zbog nepoštovanja pravila sajta, prodaja jedne kljove slona. Za nju je oglašivač tražio više od 3.000 evra.