Do kada će trajati inflacija

Inflacija je u padu, ali je i dalje vrlo „žilava”. Opala je sa maksimalnih 16,2 odsto u martu na 11,5 u avgustu međugodišnje. Ministar finansija Siniša Mali navodi da će do kraja godine pasti na osam procenata, a sa njim se ne slaže zvanična statistika koja prognozira da će biti za procenat veća, devet odsto, a na godišnjem nivou oko 13.

Na to koliki nas rast cena očekuje različito gledaju i Narodna banka Srbije (NBS) i bankari i privrednici. Centralna banka očekuje povratak inflacije u granice cilja tri, plus, minus 1,5 odsto, znači na maksimalnih 4,5 procenata u drugom kvartalu 2024, dok se dolazak na ciljanih tri odsto očekuje krajem naredne godine. Međutim, prema rezultatima ankete agencije Ipsos, predstavnici finansijskog sektora predviđaju da će inflacija u avgustu 2024, biti na nivou od sedam odsto. Privrednici su pesimističniji i prognoziraju čak devet procenata.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, procenjuje da će inflacija u decembru iznositi oko 10 odsto međugodišnje, dok će prosečne cene u ovoj godini biti veće za oko 13 procenata nego u prethodnoj godini.

„U nekoliko narednih meseci očekuje se rast cena zbog povećanja akciza od 1. oktobra, a dogovoreno je sa Međunarodnim monetarnim fondom novo poskupljenje struje. Gas već poskupljuje od 1. novembra. To će biti dva jednokratna udara. Na rast inflacija uticaće i dodatna davanja države građanima. Od decembra do avgusta inflacija je iznosila 6,4 odsto, a sada će biti uvećana za oko tri procenta. Ono što će da ublaži inflaciju je kampanja za snižavanje cena nekih proizvoda. Taj efekat mogao bi da bude precenjen ako su odabrani baš oni proizvodi koji ulaze u uzorak. Mi imamo nekoliko desetina hiljada artikala, a statistički uzorak ima oko 400 proizvoda. Od stotine parizera pitanje je da li je izabran baš onaj koji se nalazi u uzorku”, objašnjava Arsić. Dodaje da će zbog svega ovoga period visoke inflacije biti nešto duži.

Druge zemlje su se trudile da sve urade da što pre obore inflaciju da bi ranije mogli da smanje kamatne stope. Sada se pokušava da se, zbog najavljenih izbora, inflacija ublaži za nekoliko narednih meseci što je moguće više, ukazuje on.

Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka (Libertarijanski klub), navodi da, ako finansijski sektor i privreda očekuju da će inflacija da nastavi da raste, oni će u skladu sa tim da uvećaju prihode podizanjem cena što će uticati na dalji rast inflacije.

„Zato je bitno da monetarna politika centralne banke bude jasna, sa jasnim potezima. Nažalost, NBS nije bila preterano ažurna u tome i kasno je krenula sa politikom monetarnog zatezanja, odnosno povećanja kamata. Procene su da su njihove mere za uvećanje kamata kasnile između tri i šest meseci u odnosu na situaciju na tržištu što je bilo u vezi sa datumom održavanja izbora u aprilu prošle godine. Oni su čekali da prođu izbori pa su tek onda počeli da povećavaju referentnu kamatu”, kaže Gajić.

Dodaje da NBS sada krivi sve ostale za visoku inflaciju, a tu misli na trgovce, a ne na sebe kao najodgovorniju za rast cena. Nije inflacija u Srbiji porasla zato što su trgovci povećali marže. Taj nivo objašnjenja ravan je onome kao da je avion pao zbog sile gravitacije. Povećavanjem kamata nisu dovoljno smanjili nivo likvidnosti u sistemu i zato NBS sada mora da više povećava kamate nego druge uporedive centralne banke, a dodatno taj proces mora i duže da traje. Nije to, kako Gajić objašnjava, da kada povećaš kamatu na dugme odmah stane inflacija. Da bi ovakve monetarne mere imale efekta potreban je određen period vremena, između šest i 18 meseci.

Napominje da je to jedan razlog što mi sada imamo visoku inflaciju, a drugi je veliko učešće hrane u potrošačkoj korpi koja je najviše poskupela.

„Rast cena namirnica je svuda bio veći nego što je bila prosečna stopa inflacije. Kod nas je jedna trećina potrošačke korpe hrana, dok je u Evropskoj uniji to oko 20 odsto. Čak i da imamo isti porast cena kod nas bi zbog ovog faktora statistički inflacija bila veća. Sem toga kod nas je kartelizovano tržište i lako je s nižim nivoom konkurencije prebaciti troškove inflacije na kupce, krajne potrošače”, navodi Gajić.

Dodaje da Srbija ima za zemlju, u ovako makroekonomskom stanju, visok budžetski deficit. Ne može monetarna politika sama da dovede do smanjenja inflacije kada je fiskalna politika neopravdano ekspanzivna, sa visokim budžetskim deficitom, velikim sredstvima koja idu u tekuću potrošnju, povećanjem plata i penzija i uz netargetirane socijalne programe.