Lošije se hrane deca u gradovima

Oko 16 odsto dece, uglavnom dečaka, pretrpelo je neku vrstu povreda, najčešće u školi ili na igralištu, isto toliko najmlađih Beograđana izloženo je verbalnom, a osam odsto fizičkom nasilju.

Kada je reč o održavanju higijene kod dece, utvrđeno je da je situacija u prestonici bolja nego u ostalim delovima Srbije, jer se najmlađi u glavnom gradu češće tuširaju, peru ruke i zube. Ovo su samo neki od podataka koji se navode u istraživanju o zdravlju stanovništva, koje je sprovedeno 2006. godine u našoj zemlji, a čiji će analizirani rezultati u vezi sa najmlađom populacijom u Beogradu publikovati Gradski zavod za javno zdravlje i objaviti u novembru. U istraživanje je bilo uključeno 500 dece uzrasta od sedam do 19 godina, a u anketi koja se odnosi na zadovoljstvo životom i zdravljem, naznačeno je da su deca u Novom Beogradu najzadovoljnija, a na Vračaru najnezadovoljnija.

Kada je reč o ishrani mališana, ispitivanje je pokazalo da deca usvajaju uglavnom loše navike koje vide kod roditelja. Najčešće jedu beli hleb uz margarin, kajmak ili pavlaku. Oko 50 odsto ispitanih nije imalo na meniju ribu mesec dana pre anketiranja, više od polovine njih pije zaslađene gazirane i negazirane napitke i uzima „grickalice”, svako četvrto dete svakodnevno konzumira kolače, a svako treće slatkiše. Oko 70 odsto najmlađih ima sva tri obroka, a tri četvrtine ispitanika pije barem jednu šolju mleka dnevno. U slobodno vreme dečaci i devojčice uglavnom gledaju televizor, slušaju muziku ili čitaju, a trećina navodi da igra igrice. Trećina dece se bavi nekim sportom, a ispitanici tvrde da ne izbegavaju časove fizičkog obrazovanja, iako veliki broj njih ima deformitete stopala ili kičme.

– Deca se u gradovima lošije hrane, jer im je brza hrana dostupnija. Kada je reč o manjoj deci do dve godine, roditelji puno brinu o održavanju njihove higijene, a posle toga su mališani uglavnom prepušteni sebi, posebno u romskim naseljima. Bavljenje sportom je skupo, pa roditelji moraju da izdvoje i celu platu da bi im omogućili pohađanje nekih časova, recimo tenisa, koji je sada popularan. Za sve vrste deformiteta plivanje je najbolji lek i to uvek preporučujemo – istakla je dr Mira Radović, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja „Zemun”.

Današnji beogradski klinci objašnjavaju da na spavanje idu između 22 i 23 časa i tvrde da im je dovoljno sedam do osam sati sna. Oko dve trećine dece od 12 do 19 godina je naglasilo da je svakoga dana izloženo duvanskom dimu barem pet sati, jer roditelji puše u stanovima. Takođe, duvan puši 10,4 odsto adolescenata i to 3,2 odsto svakodnevno, a 7,1 povremeno. Dečaci obično između 12. i 13. godine imaju prvi kontakt sa alkoholom, a devojčice u 14. godini. Ono što je alarmantno jeste da je svako peto dete bilo pijano jednom u životu, a svako četvrto dva puta. Iako je 87 odsto dece svesno da je alkohol štetan, čak dve trećine njih smatra da ovaj porok ne škodi u malim količinama. Svaki četvrti adolescent je u anketi istakao da pije svakoga dana i to uglavnom pivo.

Dr Mirjana Mićović, pedijatar i pi-ar Doma zdravlja „Stari grad”, kaže da polaskom u prvi razred osnovne škole dete ulazi u takozvanu sedeću fazu. To znači da prosečno, dete već od sedme godineprovedeoko osam sati sedeći u školi, radeći domaće zadatke, gledajući televizor ili igrajući igrice na kompjuteru.

– Kompjuterske igrice, kao najveća zabava današnje dece, pored loše koncentracije, nesanice, gubitka apetita, ukoliko se upražnjavaju preterano, mogu da dovedu i do psihotičnih promena u ličnosti deteta, pa su ovom problematikom počeli ozbiljno da se bave i dečji neuropsihijatri. Bolesti zavisnosti nisu već duživremenski period rezervisane samo za adolescentnu dob. Nažalost, nije retko videti i dete u nižim razredima osnovne škole sa cigaretom ili flašom piva. Koliko je to štetno za sam dečji organizam u vreme kada se razvija i raste, govore i podaci o povećanom broju obolelih od astme i hroničnih opstruktivnih bolesti kod mladih ljudi. Takođe, otvaranje kladionica na svakom ćošku dovelo je do pojave zavisnosti od kocke i klađenja, čak i u uzrastu za koji je ranije to bila misaona imenica – istakla je dr Mićović.

Znanje anketiranih je na zadovoljavajućem nivou, ali svako 10. dete misli da ih komarci mogu inficirati virusom HIV-a, trećina dece veruje da se može zaraziti preko hrane, dve trećine njih ne bi kupilo hranu od HIV pozitivnog prodavca, a čak 50 odsto ispitanika misli da treba otpustiti HIV pozitivnog nastavnika.

Ispitivanje je pokazalo i da prvi kontakt sa marihuanom imaju u 16. godini, a sa tabletama se prvi put susreću između 15. i 17. godine. Svako šesto dete je reklo da mu je neki poznanik ponudio neku drogu, koja se najčešće konzumira na žurkama, u kafićima, a retko u svojoj ili kući prijatelja.

Anketirana deca tvrde da u seksualne odnose stupaju između 16. i 17. godine, a 17 odsto devojaka u Srbiji i 10 posto devojaka u Beogradu odlazi redovno kod ginekologa.

Danijela Davidov-Kesar