Srbija u bratstvu esperantista

U Pedagoškom muzeju u Beogradu upravo je okončana desetodnevna izložba „Esperanto – jezik prijateljstva i razumevanja”. Pogledali smo ovu postavku samo pola sata pre nego što je počelo skidanje izloženih eksponata, ali je i takva vremenska stiska bila dovoljna da se zapitamo zašto je ovaj događaj ignorisan u svim medijima, do te mere da mu gotovo niko nije posvetio nimalo pažnje.

Sama izložba, rezultat pregnuća dvojice uglednih esperantista, kolege novinara Dimitrija Janičića i dr Pribislava Marinkovića, organizovana je povodom stogodišnjice objavljivanja prvog udžbenika esperanta u Srbiji, što se dogodilo u Kragujevcu 1908. godine. Autor tog udžbenika, napisanog samo dvadesetak godina pošto je esperanto kao univerzalni jezik stvoren, bio je Jovan Jovanović.

Posle godinu dana (1909) u Beogradu je osnovano i prvo esperantsko društvo u Srbiji, a o bogatom istorijatu tog internacionalnog jezika na ovim prostorima na upravo završenoj izložbi svedočilo je više od 1.200 eksponata.

Rečnici, udžbenici, knjige na esperantu i prevodi na esperanto sa srpskog jezika, mnogi domaći i niz stranih časopisa, znamenja esperantskog pokreta, njegovi odjeci u domaćoj i svetskoj filateliji, fotografije i izvorni dokumenti o svetskim esperantskim savezima, pružili su znatiželjnicima vrlo dobru mogućnost da se upoznaju ne samo sa istorijatom nego i sa trenutnim stanjem esperanto pokreta, čiji je rodonačelnik bio Ludoviko Lazar Zamenhof (1859–1917).

Iz ovog planskog jezika nikla je na samom početku njegove burne istorije i izvorna književnost. U proteklih 120 godina, oblikovana kao originalna, esperanto književnost je iznedrila niz značajnih autora, među njima i vrhunske literarne domete Islanđanina Baldura Ragnarsona, koji je prošle godine kandidovan za Nobelovu nagradu za književnost.

Prvi roman na esperantu napisao je u Srbiji Stevan Živanović, početkom tridesetih godina prošlog veka, dok je verovatno najplodniji pisac na esperantu posle Drugog svetskog rata bio naš svetski poznati putnik i istraživač Tibor Sekelj.

Iz niza autora koji stvaraju esperantsku književnost u Srbiji, ovde ćemo pomenuti Dimitrija Janičića, jednog od organizatora izložbe, koji je za svoje pesme pisane na esperantu, u protekle tri godine, dobio međunarodne nagrade u Rusiji, Španiji, Litvaniji, Bugarskoj, Portugaliji i Japanu. Svojevrsni je kuriozitet to što Janičić ne piše pesme na srpskom jeziku.

S naročitim ponosom naši esperantisti ističu činjenicu da je na ovaj planski jezik, koji u više od sto zemalja govori dvadesetak miliona ljudi, preveden Njegošev „Gorski vijenac”. Uskoro bi, kao najnoviji, trebalo da se pojavi prevod na esperanto romana Filipa Davida „Priča o ljubavi i smrti”.

Već u prvim decenijama ovog pokreta, na esperanto su prevedene najvrednije knjige iz svetske književnosti, od Svetog pisma do Šekspirovih drama, od Ilijade do dela Puškina i Getea. Mnogi stručnjaci tvrde da najveću identičnost smisla izvornog teksta i prevoda omogućuje upravo esperanto.  

Biće da je i to jedan od razloga što je pre četiri godine u Evropskom parlamentu pokrenuta inicijativa da esperanto bude jedan od zvaničnih jezika, odnosno jezički most između niza službenih jezika Evropske unije.

Za to ga preporučuju i neka saznanja o kojima je u to vreme pisao londonski  „Gardijan”. Neko je, naime, izračunao da se esperanto uči pet puta lakše od španskog ili francuskog, deset puta lakše nego ruski, a dvadeset puta jednostavnije nego arapski ili kineski jezik.

Čak i da nije baš sasvim tako, dugovečnost planskog jezika kakav je esperanto, protiv koga su goropadili Hitler i Staljin i kome nema mesta u totalitarnim sistemima, nesumnjivo potvrđuje da se prostor upotrebe esperanta danas širi i da esperantsko bratstvo okuplja sve veći broj privrženika.

U znatnoj meri, tome doprinosi Internet, na kome veliku popularnost uživa specijalizovani sajt za učenje esperanta ( www.lernu.net ).

Izložba održana u Pedagoškom muzeju Srbije potvrdila je, uz ostalo, veliki ugled koji esperantisti iz Srbije imaju u svetu. Prepoznaje se to i u činjenici da su vrlo prisutni na nizu esperantskih sajtova, baš kao što su redovni, ugledni saradnici mnogobrojnih časopisa koji u svetu izlaze na ovom jeziku.

Sl. Kljakić