Berlin planira da saseče budžet za izbeglice

Nemačke pokrajinske vlade zahtevale su početkom ove godine više novca za podršku rastućem broju izbeglica i tražilaca azila, ali savezni kancelar Olaf Šolc nije popustio. Naprotiv. Rojters iz poverljivih izvora saznaje da Berlin planira da za sledeću godinu prepolovi federalni budžet za 16 pokrajina. Prema tim tvrdnjama, u ponedeljak je odlučeno da Nemačka umanji novčani iznos koji izdvaja pokrajinama u ove svrhe sa 3,75 milijardi evra, koliko je obezbeđeno za ovu godinu, na 1,7 milijardi za 2024. Reč je o troškovima za prijem i integraciju izbeglica, uključujući one koje su došle iz Ukrajine. Od početka sukoba u Ukrajini utočište u Nemačkoj potražilo je više od milion ljudi, a upravo je njihovo zbrinjavanje podstaklo 16 nemačkih pokrajina da zahtevaju od Berlina mnogo više sredstava kako bi mogle da podmire troškove.

Međutim, o rezanju budžeta šuška se već mesecima, dok se govori o inflaciji i građanima nezadovoljnim zbog rasta troškova života. Stezanje kaiša na federalnom nivou znači da će ubuduće pokrajine daleko više morati same da se snalaze s tim u vezi, što dovodi u pitanje koliko su spremne za takav poduhvat. Izvori iz vlade za Rojters kažu da je podrška ukrajinskim izbeglicama uzela danak po gradovima i opštinama širom zemlje, kao i da Berlin nije ni obećavao da će zadržati ovogodišnji budžet.

Više od milion ljudi iz Ukrajine registrovani su kao ratne izbeglice u Nemačkoj. Uz njih, u 2022. bar 218.000 migranata podnelo je zahtev za azil, čemu treba dodati i 102.000 tražilaca azila samo u prva četiri meseca ove godine. Dakle, Nemačka ove godine u prvom kvartalu beleži porast zahteva od bar 70 odsto u odnosu na isti period lani.

Pokrajine, pak, možda razumeju situaciju u kojoj je federalna vlada, ali ne odstupaju od stava da, kako se broj izbeglica povećava, tako i Berlin treba da poveća doprinos, a ne da ga smanji.

Ako pogledamo poslednjih nekoliko godina, Bundestag je kontinuirano smanjivao svoj doprinos, uprkos stalnom rastu broja izbeglica od 2016, kada je skoro 750.000 ljudi, mahom iz Sirije, podnelo zahtev za azil. „Dojče vele” je nedavno razgovarao s Hendrikom Vistom koji je na čelu najmnogoljudnije pokrajine Severna Rajna – Vestfalija, a koji kaže da je iznos od oko 40 odsto troškova, koliko je federalna vlada pokrivala na vrhuncu izbegličke krize 2015–2016, pao na 20 odsto.

Berlin je, navodi „Dojče vele”, od 2016. do 2021. plaćao pokrajinama po 670 evra mesečno po tražiocu azila. Kažu da, ako bi paušalna mesečna isplata bila 1.000 evra, onda ne bi morali stalno iznova da pregovaraju o finansiranju. Ali nemačka vlada tvrdi da njeni dugovi rastu, dok mnoge lokalne samouprave beleže suficit u budžetu. Kažu i da uzimaju veći udeo od poreza. Ali, federalna vlada ne želi da se fokusira na ovo pitanje, već na to kako da modernizuje administraciju koja bi mnogo brže vraćala kući odbijene tražioce azila.

Postoje i planovi za smanjenje broja novih izbeglica. Recimo, Šolc je predložio da se Gruzija i Moldavija proglase sigurnim zemljama porekla, što bi Nemačkoj omogućilo da izbeglice vrate tamo. U Bundestagu se u raspravama o budžetu za narednu godinu više puta govorilo o krizi i tome da je prošlo vreme kada je državna kasa bila puna. Ministar finansija, koji želi masovno da štedi, smatra da svaki resor treba da uštedi po 3,5 milijardi evra – iz čega su izuzeti budžet za odbranu i dalja podrška Ukrajini. U raspravama o budžetu u stavu se izdvajaju poslanici levice i Alternative za Nemačku (AfD) koji pozivaju na obustavu isporuke oružja Kijevu. Oni traže nemački novac za Nemačku, umesto što se šalje u inostranstvo.