Ukrajina je dobila nemačke „leoparde”, britanske „čelendžere” a sada i američke „abramse”. Oni bi Kijevu trebalo da donesu pobedu na frontu gde ukrajinske snage već mesecima ne uspevaju da ostvare iole značajniji napredak. Sa teškim oružjem koje je isporučio NATO i celokupnom tehničkom i materijalnom podrškom koja Ukrajini stiže sa svih strana sveta, ruska odbrambena linija trebalo bi konačno da popusti. Jer, takvi su planovi i očekivanja u Vašingtonu, Berlinu, Briselu, Londonu... 

Po onoj narodnoj „tresla se gora a rodio se miš” tako ni američki tenkovi ništa neće promeniti na bojnom polju. Isto je bilo i sa nemačkim „leopardima” i britanskim „čelendžerima” Trik je u tome što je propagandna mašinerija u Kijevu uspela da ubedi svet da su ruski tenkovi loši i da će dolazak tenkova zapadnog porekla automatski doneti pobedu. Naime, društvene mreže su doslovce zagušene snimcima uništene ruske tehnike i tenkova koji nestaju u eksplozijama. Ali, da li je to stvarno tako. Zar je moguće da su ruski tenkovi toliko loši.

Ruski propusti 

Istina je daleko od toga. Celokupan narativ o lošoj tehnici koju koriste Rusi napravljen je na osnovu propusta Moskve u prvim sedmicama rata. Ruske pripreme  bile su ograničene tajnošću i ograničenim vremenom za pripremu specijalne vojne operacije. Ruska komada je „gurnula” trupe preko ukrajinske granice, zadala previše ciljeva i propustila da oklopnim jedinicama obezbedi podršku pešadije. Poseban problem je bilo snabdevanje, gorivom i rezervnim delovima. Taj segment je potpuno podbacio. Zbog toga je čak trećina tenkova koje su navodno uništili Ukrajinci, u stvari bila napuštena od strane posada.

Siruacija na frontu je sada potpuno drugačija. Rusi su ukopani i već mesecima odolevaju ukrajinskim napadima koji idu uz visoku cenu u tehnici i ljudstvu. Više desetina „leoparda” i 14 „čelendžera” nisu doneli prevagu u ratu. U Kijevu znaju da ni „abramsi” ( predviđena je isporuka ukupno 31 primerka) ništa neće promeniti. To ih ipak ne sprečava da američkom tenku unapred daju prednost na bojnom polju.

„Abrams” jeste u prednosti u odnosu na T-90. Njegov nišan ima veći efektivni domet, pri čemu i komandir tenka i nišandžija imaju termovizijski nišan. Na T-90 samo komandir ima termovizisjki nišan dok nišandžija koristi termovizijsku kameru, francuskog porekla. Američki tenk je brži, ali ta prednost je bila značajna na otvorenom prostoru pustinje u Iraku. Ukrajina je nešto sasvim drugo, sa šumama, rekama...

Manji gabariti, manji cilj

Ruski tenk je lakši i zbog toga može da prelazi i preko mostova koji bi pod „abramsom” popustili. „Abrams” ima gasnu turbinu koja je tiha ali troši znatno više goriva. T-90 koristi provereni dizel motor koji je lakši za održavanje, troši manje goriva i može da pređe više kilometara. Ipak, najveća prednost ruskog tenka su njegovi manji gabariti. Njegova silueta je teže uočljiva i predstavlja manji cilj.   

Ukrajinci znaju da bi gubitak „abramsa” na bojnom polju bio veliki poraz  za NATO i Vašington. Zbog toga je Kiril Budanov, šef ukrajinske vojno-obaveštajne službe već najavio da će „abramsi” biti korišteni samo pod određenim okolnostima. On naglašava da bi klasična upotreba „abramsa” na bojnom polju bila promašaj i da bi tenkovi imali kratak rok trajanja. On smatra da bi američki tenkovi trebalo da ostanu u rezervi i budu upotrebljeno samo u operacijama prodora kroz neprijateljske linije.

Penzionisani general i bivši komandant američkih trupa u Evropi Ben Hodžis, podseća da „abramsi” moraju da ostanu skriveni do dolaska na front jer bi Rusi mogli da ih unište preciznim napadima krstarećim raketama.