Odbojkašice obezbedile plasman, na redu odbojkaši

Posle uspeha rvača na Svetskom prvenstvu u Beogradu i odbojkašica na Olimpijskim kvalifikacijama u Kini, srpski olimpijski tim za Olimpijske igre u Parizu (26. jul – 11. avgust) trenutno broji 44 člana u devet sportova. To je dobro „prolazno vreme” deset meseci uoči tog takmičenja, tim pre kada se zna da je ova olimpijada (to je naziv za period između igara) skraćena za godinu dana zbog toga što su Igre u Tokiju održane 2021. umesto 2020.

Od srpskih sportista olimpijsku vizu su obezbedili – košarkaši (12 članova tima), odbojkašice (12); u atletici (devet) – Angelina Topić, Ivana Vuleta i Milica Gardašević; u boksu (dva) – Vahid Abasov i Natalija Šadrina; u kajaku (osam) – i muški i ženski četvorosed; u veslanju (jedan) – Jovana Arsić; u plivanju (jedan) – Andrej Barna; u streljaštvu (dva) – Damir Mikec i Zorana Arunović; u rvanju (tri) – Stevan Mićić, Hetik Cabolov (obojica slobodni stil), i Mate Nemeš (grčko-rimski).

Većina kvalifikacionih takmičenja tek predstoji, a već u subotu svoju borbu za Pariz počinju odbojkaši. Pred njima je isti zadatak kao nedavno pred odbojkašicama, da u konkurenciji osam selekcija na turniru u Tokiju zauzmu jedno od prva dva mesta. Zadatak nije lak: odigrati sedam utakmica za devet dana (30. septembar – 8. oktobar) takoreći bez prava na grešku. Prvi rival Srbije je Turska, u subotu (šest časova po našem vremenu), a zatim slede utakmice protiv Tunisa, Egipta, Finske, Japana, Sjedinjenih Američkih Država i Slovenije. Dva derbija nas očekuju na kraju, protiv dve selekcije svetske klase (Slovenija četvrta, SAD šeste na Svetskom šampionatu 2022). Slovenci su i bronzani sa Evropskog šampionata odigranog pre dve sedmice u Italiji i Bugarskoj.

Otkako se Srbija – pod tim imenom – vratila na olimpijsku scenu 2008. godine (debitovala 1912), dva puta je imala obe odbojkaške ekipe na istim igrama. Bilo je to u Pekingu, kada su i odbojkaši i odbojkašice izgubili u četvrtfinalu, a zatim u Londonu 2012, kada su obe selekcije ispale u prvom krugu. Muški tim je oba puta vodio današnji selektor Igor Kolaković. Odbojkašice imaju dve uzastopne medalje, iz Rija (srebro) i Tokija (bronza).

Srbija je u Tokiju 2021. imala najmanje sportista (87) i najviše medalja (devet) otkako se razdvojila od Crne Gore. U Pekingu 2008. godine učestvovala je sa 92 sportiste u 11 sportova, osvojila tri medalje (jednu srebrnu, dve bronzane) i zauzela 64. mesto; u Londonu 2012. godine – 115 sportista u 15 sportova, četiri medalje (jedna zlatna, jedna srebrna, dve bronzane), 42. mesto, u Riju 2016 – 103 sportiste u 14 sportova, osam medalja (dve zlatne, četiri srebrne, dve bronzane), 32. mesto, Tokiju 2020 (Igre zbog korone održane 2021) – 87 sportista u 15 sportova, devet medalja (tri zlatne, jedna srebrna, pet bronzanih), 28. mesto.

Ono što je izvesno, u Parizu nećemo moći da računamo na karate (nije više olimpijski sport), ali ćemo opet imati dvocifren broj sportova, sa dobrim izgledima za trocifren broj sportista. Tenis i košarka 3h3 su maltene već sigurni učesnici, na osnovu svetskih rang-lista, a kao i poslednjih nekoliko puta, i sada bi tekvondo trebalo da bude jedna od uzdanica (kvote se popunjavaju od decembra ove godine).

Vaterpolisti i košarkašice, selekcije koje su nas navikle na uspehe, imaće novu šansu početkom godine. Košarkašice na kvalifikacionom turniru (8–11. februara), a vaterpolisti na Evropskom šampionatu u Izraelu (januar) – što je teže (samo šampion ide u Pariz); ili na Svetskom šampionatu u Dohi (februar), na kojem se reprezentacije bore za četiri olimpijske vize.

Od Pekinga 2008, najuspešniji srpski sport na Olimpijskim igrama jeste tekvondo, sa četiri medalje (dve zlatne, po jedna srebrna i bronzana), a toliko odličja imaju i vaterpolo (po dva zlata i bronze) i streljaštvo (bez zlata, dve srebrne, dve bronzane). Medalje su nam donosili i rvanje (1, 0, 1), košarka (računajući i 3h3: 0, 1, 2), odbojka (0, 1, 1), karate (1, 0, 0), plivanje (0, 1, 0), kajak (0, 1, 0), tenis (0, 0, 1), atletika (0, 0, 1).