Kada ćemo dobiti porodičnog lekara

Od našeg specijalnog izveštača
Zlatibor ‒ Srbija je jedina zemlja u okruženju koja nema instituciju porodičnog lekara, zbog čega je neophodno da se kroz reformu primarne zdravstvene zaštite omogući da lekar opšte medicine brine o zdravlju cele porodice. Ovo je neophodan korak kako bi rad ovih doktora bio efikasniji, a pacijenti zadovoljniji, jer bi tada „beli mantili” imali više vremena da se posvete prevenciji i ranom otkrivanju bolesti kod građana, dok sada u proseku svako od njih dnevno pregleda oko 50 pacijenata.

Primarijus dr Dragana Trifunović Balanović, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva (SLD), kaže za „Politiku” da niko od mladih lekara ne želi da ide na specijalizaciju iz opšte medicine jer da neće da rade „u rudniku“.

‒ Ako se naš rad poredi sa radom u rudniku, onda je potpuno jasno čime se mi bavimo. Posao lekara opšte medicine spada u najteže profesije. Činjenica je da naš posao treba da bude zasnovan na prevenciji. Jer, ako uspemo da preveniramo, na primer, pojavu dva karcinoma kod pacijenta uz pomoć skrininga, mi smo sačuvali život toj osobi a državi uštedeli novac koji bi se potrošio na teško lečenje u bolnici. Zadovoljni smo stavom ministarke zdravlja prof. dr Danice Grujičić, koja s poštovanjem govori o našem radu – naglašava dr Trifunović Balanović.

Institucija porodičnog lekara je cenjena svuda u svetu, dodaje naša sagovornica, koja je sigurna da bi mladi ljudi tada želeli da se bave porodičnom medicinom, pa bi i specijalizacije iz ove oblasti bile tražene.

‒ Preveliki broj pacijenata u ordinaciji lekara opšte medicine nikome nije doneo dobro, ni lekarima, ni pacijentima. Neke stvari moraju dosta da se pojednostave. Jasno nam je da ne može ništa preko noći da se promeni, ali za godinu ili dve, ukoliko postoji podrška zdravstvenih vlasti, to može da se završi. Ne treba izmišljati toplu vodu, već primeniti ono što se pokazalo kao dobro u drugim zemljama. Nije dobro kada neko, na primer, radi samo tri meseca sa pacijentima, pa onda odlazi na neko drugo radno mesto. To je kratak period da može da sagleda sve zdravstvene probleme pacijenata. Bitna je saradnja sa pacijentima, da ih podsećamo na koje preglede treba da dođu, da pokažemo brigu za njihovo zdravlje – smatra dr Trifunović Balanović.

Lekari opšte medicine dosta vremena gube na birokratske procedure, zbog čega je neophodno da se to umanji kako bi više vremena imali za pacijente.

Prema rečima dr Milene Kostić, sekretara Sekcije opšte medicine SLD, neophodno je da se zaposli više lekara opšte medicine, ali i srednjeg medicinskog kadra i tehničkog osoblja kako bi sistem mogao dobro da funkcioniše.

‒ Zdravstvo u Srbiji je „preživelo” i ima šansu da napreduje. Administrativni radnik treba da zakazuje termine i upute sa izborom i brisanjem termina, jer se na tome gubi dosta vremena. Nema dovoljno stalnih lekara, čemu je doprineo odlazak mnogih u inostranstvo ili u privatne ustanove prethodnih godina. Prvi dobar korak je prijem mladih lekara u radni odnos na neodređeno vreme. Kada nas ima više, možemo bolje, brže i kvalitetnije da radimo sa pacijentima. Problem je i što nemamo katedru za dodiplomsku nastavu na medicinskim fakultetima iz opšte medicine. Zato ne možemo da dobijemo zvanje profesora, ali ni da napredujemo u struci kao kolege drugih specijalnosti – navodi dr Kostić.

Ova lekarka smatra da bi bilo idealno kada bi svako od njih dnevno pregledao 20 ljudi i uz to otišao u nekoliko kućnih poseta kod pacijenata.

‒ Bilo bi dobro da nam se omogući da radimo još neke preglede, poput ultrazvučnih pregleda, pregleda očnog dna ili otoskopskih pregleda. To u postojećem sistemu, sa ogromnim brojem pacijenata, nije moguće. Treba imati na umu da se pacijenti posle pandemije kovida 19 još više oslanjaju na nas, jer ne mogu da dođu do bolnica i očekuju da im razrešimo sve dileme koje imaju. Zbog toga smo dodatno opterećeni – ukazuje dr Kostić.

Kako se moglo čuti na otvaranju 12. Kongresa opšte medicine sa međunarodnim učešćem na Zlatiboru, neki problemi koji muče naše lekare ponekad su slični kao oni sa kojim se susreću njihove kolege u drugim državama. Tako u organizaciji „Vonka Evropa” smatraju da su izuzetno opterećenje na poslu, rana pojava sindroma izgaranja i nedostatak radne snage u primarnoj zdravstvenoj zaštiti međusobno povezani faktori i da predstavljaju zastrašujuće izazove u bliskoj budućnosti. Kako bi se posao rasporedio neophodno je povećati broj lekara u primarnoj zaštiti, kao i sestara i drugih zdravstvenih profesionalaca, povećati privlačnost primarne zdravstvene zaštite time što će se više razgovarati o problemima kao što su predugo radno vreme, velika preopterećenost poslom, obimna birokratija i ubrzano izgaranje na poslu. Prihvatanje digitalnih zdravstvenih tehnologija i telemedicine može povećati dostupnost usluga primarne zdravstvene zaštite, naročito u ruralnim ili regijama sa manjkom radne snage. Cilj je gajiti kulturu koja smatra primarnu zaštitu specijalnošću koja je važna kao i druge, gde pacijenti sa poverenjem traže usluge u primarnoj zaštiti i na taj način smanjuju opterećenje drugih specijalnosti.

Kongres opšte medicine na Zlatiboru traje do nedelje i okupiće oko 500 lekara, kojima predavanja drže oko 50 „belih mantila”.