Svaka nova uloga je još jedna stepenica

Prednost baleta „Kopelija” je radnja čitljiva svim uzrastima, a mislim da na jednostavan i šaljiv način prikazuje kako čovek često poželi nešto nedostižno (kao Franc lutku Kopeliju), a ne shvata koliko je srećan s onim što već ima, kaže Rajna Remović, mlada balerina koja će odigrati rolu Svanilde na premijeri komičnog baleta u tri čina „Kopelija” Lea Deliba, večeras od 19 časova na sceni „Jovan Đorđević” u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Koreograf i reditelj je Đula Harangozo, mlađi (Mađarska), prema koreografiji, režiji i libretu Đule Harangoza, starijeg. Orkestrom diriguje Đorđe Pavlović, scenografiju potpisuje Olga Đurđević, a kostimografiju Mirjana Stojanović Maurič. U solističkim ulogama nastupaju još i Andrej Kolčeriju, Samjuel Bišop, Aleksandar Bečvardi, Irena Mesaroš, Ranko Lazić, Jana Čerepanova, Ivan Đerković, Verica Kozarev Klarić, Rafael de Mora Rodriges, Marko Dubovac, Vesna Bišop, Marko Ivan.

– Zahvalna sam direktoru Baleta Toniju Ranđeloviću i koreografu što su mi dali priliku da oživim ulogu Svanilde, a pripremala sam je sa Majom Grnjom i zahvaljujem joj na podršci i svim instrukcijama – navodi naša sagovornica kojoj je ovo treća značajna prvačka uloga u karijeri. Posle baletske škole „Lujo Davičo” u Beogradu mlada balerina je školovanje nastavila na Mađarskom plesnom univerzitetu u Budimpešti, a potom i u Njujorku, a vrhunske umetnike od kojih je učila ovako predstavlja:

– Ana Pavlović, primabalerina, moj je dugogodišnji mentor od malih nogu i njeni saveti me zaista vode kroz moju mladu karijeru, a njen igrački stil i pristup radu su enormno uticali na moj razvoj u profesionalnu balerinu. Ona me je i podstakla da odem u inostranstvo na školovanje, gde sam imala priliku da radim sa vrsnim pedagozima. Trudila sam se da od svakog profesora ili igrača s kojim sam ikada došla u kontakt naučim ono najbolje, ili dobijem savet. Razni pristupi pokretu, ekspresivnosti i umetničkoj interpretaciji s kojima sam se susrela odražavaju se na moje sazrevanje. Rad sa Valentinom Kozlovom u Njujorku je takođe uticao na moj način igre i rada. One su, kao i svi moji pedagozi sa Mađarskog plesnog univerziteta, razvili kod mene osećaj za muzikalnost, dinamiku i estetiku pokreta.

Rajna Remović smatra da svaka nova uloga jeste još jedna stepenica na putu do ličnog ostvarenja i da daje neizmerno puno iskustva i napretka:

– Pripreme za premijerno izvođenje baleta uvek traju duže, počeli smo sa učenjem teksta i muzike, a posle nastavili rad na virtuoznosti, dinamici i umetničkom izrazu. Za mene je veoma bitno da razumem misaoni tok svoje „junakinje” kako bih mogla da budem autentična. Velika je čast raditi sa koreografom kakav je Đula Harangozo, koji balet posmatra kao jedinstvo muzike, koreografije, glume i scenografije. Najveći akcenat je na tome da priča bude razumljiva svakom gledaocu, i da igrači što prirodnije pristupe scenskom nastupu. Rekla bih da najviše inspiracije pronalazim u svojoj ljubavi prema baletu. Volim manir koji balet zahteva na sceni; emotivnost, ali i formalnost; volim sitne detalje koji me čine ne samo izvođačem već i umetnikom.