Bitka za kotu 110

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Prizorima iz bitke za kotu 110, u Sloveniji je okončano obeležavanje 90. godišnjice kraja Prvog svetskog rata. U Parku vojne istorije u Pivki, nekadašnjem vojnom poligonu JNA, upriličena je priredba kojom je u nedelju završen četvorodnevni Festival vojne istorije.

U srčanom boju za kotu 110 učestvovale su dve grupe vojnika koje su u autentičnim uniformama (jedni u kitnjastim crveno-plavim, a drugi u maslinastozelenim), sa dobošarom, barjacima i mnogo žara dočarale publici kakve su borbe vođene u Evropi potkraj 1918. Kako bi sve proteklo „kako treba”, a pre nego što su „neprijateljske formacije” zauzele busiju, u 9 sati ujutro održana je svečana misa za sve pale u Prvom svetskom ratu. Potom je nešto posle 11 sati počela demonstracija bitke za kotu 110, u kojoj su učestvovale jedinice austrijskog planinskog streljačkog puka i 5. austrijskog konjičkog puka. Nekoliko stotina posetilaca je po lepom danu, pored bitke koja je na momente izgledala kao prava, razgledala i muzejsku zbirku u Parku vojne istorije i topovsko utvrđenje na obližnjem Primožu. Članovi društva Sočki front su u naporu da osvoje kotu 110, zajedno sa gostima iz Mađarske i Italije, predstavili 2. planinski streljački puk, kao i sumoran život u rovovima, te pogibeljan napad na utvrđene položaje.

„Za potrebe priredbe na ’poprište’ smo smestili pravi pravcati muzej na otvorenom”, ponosan je Žiga Novak iz Parka vojne istorije. Napad 5. konjičkog puka, koji je pod komandom generala Majstera učestvovaoi u borbama za severnu (slovenačku) granicu, demonstrirali su konjanici iz društva Lovrenc. „Namera nam je da publici predstavimo priču o značaju konjice u Prvom svetskom ratu, kao i da objasnimo zašto je potonji izum mitraljeza ključno promenio način ratovanja, pa su konji postali suvišni”, napominje Novak uoči „bitke”, koja je završena bez „zle krvi” između pobednika i poraženih.

Dnevnik „Delo” javlja da je istovremeno u Novoj Gorici održano još jedno svečano obeležavanje kraja Prvog svetskog rata (koji je službeno zaključen 11. novembra 1918), ali u režiji slovenačke Katoličke crkve. Misu za duše poginulih vodio je celjski biskup Anton Stres, koji je između ostalog rekao da „mladi životi vojnika nisu umrli uzalud”, jer „iako je škola dva svetska rata imala tako visoku cenu u ljudskim životima, mir nije nikada siguran”, kazao je na brdu Sveta gora iznad Nove Gorice celjski nadbiskup. Slovenija dan-danas održava u živom sećanju „surovu pogibelj” slovenačkih vojnika i civila u regiji, koju je obuhvatao Sočki front, gde je s obe strane (austrougarske, odnosno italijanske) poginulo više od 100 hiljada mladih soldata.
Organizatori mise su na hodočašće u crkvi na Svetoj gori pozvali predstavnike svih veroispovesti čiji su se pripadnici pre devet decenija borili u Prvom svetskom ratu. Na strani Austrougarske su bili mobilisani pripadnici sedam vera, ali su na rečenu misu došli samo predstavnici katoličke, protestantske i muslimanske vere, objasnio je Renato Podberšič, koordinator slavlja. Nije poznato zašto, na primer, nije bilo predstavnika pravoslavne vere, niti da li se potomci žrtava slažu da se misa za pokoj njihovih duša drži istovremeno kada i za njihove krvnike. Podberšič je dodao da je Sveta gora, koju je italijanska vojska uz ogromne žrtve okupirala avgusta 1917, u to vreme pored odbrambenog imala i jak značaj na simboličkom nivou jer je to bio „najveći božji put” u Goričkim brdima.

-----------------------------------------------------------

Kad negativci postaju pozitivci

Tokom proteklog „boja”, a ni pre ni posle njega, organizatori ni rečju nisu pomenuli da je austrougarska vojska bila negativac u Prvom svetskom ratu i da je ta Kraljevina rat i izgubila.

U reminiscenciji na bitku za kotu 110, upriličenoj kod Pivke, Slovenci u uniformama austrougarske vojske pobeđuju Italijane „na svojoj zemlji” i osvajaju natrag kotu 110, da bi potom podigli na jarbol slovenačku trobojku, uz prateće slavlje. Oreol pobednika je time kompletiran, a borba Austrougarske je prikazana kao podsticajna za  slovenačku samobitnost.