Svejedno je koji te tenk gađa

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Reporter Danijel Simić u Donbasu je već osmi put od izbijanja rata. U vreme kad smo razgovarali s njim, nedaleko od mesta na kojem se nalazio odjeknula je eksplozija granate. Kao i tamošnji meštani, kaže da se na to privikneš i ratnu stvarnost prihvatiš kao neminovnost, iako je, ističe, neizvesnost neprestana, kao i rizik. Posebno jer planira da se probije do Bahmuta.  

Izveštavanje iz Ukrajine predsednika Udruženja novinara Republike Srpske koštalo je zabrane ulaska u Evropsku uniju, kad ga je hrvatska granična policija zaustavila i okvalifikovala kao bezbednosnu pretnju. Hrvatske obaveštajce tada je zanimalo kako je stupio u kontakt s hrvatskim plaćenikom koga je intervjuisao, a koji se borio na ukrajinskoj strani.

Danijel Simić za „Politiku” kaže kako se od njegovog prvog dolaska u Donbas 2017. godine, ali i od poslednjeg boravka u zoni borbenih dejstava u junu ove godine, mnogo šta promenilo – osim gužve na izlazu iz Rostova na Donu, prema Taganrogu i Donjecku.    

„Prema rečima čoveka koji me je vozio do granice, stanje se pogoršalo. Ogroman broj ljudi izbegao je iz Donbasa. Najveća promena je na granici koju nazivam Sremskom Račom 21. veka. Ono što je bila granica DNR, sad služi za ulazak. Ono što je bila ruska granična kontrola, služi za izlazak iz zone borbenih dejstava. Sada je to sve Rusija, što se Rusije tiče”, kaže Simić.

U DNR, kao i u celoj Rusiji, sad se, kaže, uobičajeno plaća uz pomoć telefona.

„Od taksiste Nikolaja iz Amvrosijevke, starijeg čoveka, saznao sam da su pustili u rad vodovod, koji povlači vodu iz reke Don kod Rostova. Cevi koje sam proletos video nepovezane, sada su ukopane sve do Donjecka, koji je od februara prošle godine mučen žeđu”, naveo je Simić.     

Kao vizuelno najuočljiviju razliku, Simić je izdvojio poboljšanje putne mreže.

„Pravac Donjeck – granični prelaz Uspenka širi se s obe strane i praviće se auto-put. Radovi su počeli pre dve sedmice. Radi se noću pod reflektorima. Putevi su najvidljivija promena u Donbasu, otkako je zvanično pripojen Rusiji. Popravljaju se ne samo u Donjecku, već i u centru Gorlovke, gde se trenutno nalazim”, naveo je Simić.  

Kaže kako ga uvek iznova iznenađuje sposobnost ljudske vrste da se na sve privikne.

„Ne samo da ljudi vode decu po parkovima, nego ih puštaju napolje već 15 minuta nakon napada u kojem je neko poginuo”, kaže on.

Govoreći o stranim novinarima, Simić dodaje da, ukoliko ima onih koji dolaze iz zemalja članica NATO-a, to su, kako ističe, neki blogeri, jutjuberi, koji su i ranije bili antiglobalistički, proruski nastrojeni.

„Od medijskih kuća glavnog toka ovde sam sreo samo Francuze, koji su imali ozbiljnu ekipu za drugi kanal njihove državne televizije. Takođe je bio i novinar ’Monda’. Sada su najbrojniji uglavnom Arapi, Kinezi i Indijci”, navodi on. 

S kolegom, novinarom „Al Arabije” sreo se u japanskom restoranu. Tačno preko puta njih bile su reklame koje poručuju da u Egipat možete otputovati za cenu koja se kreće od 300 evra, a u Dubai od 330. Isto tako, kaže Simić, kartica za telefon sa 25 gigabajta košta tri evra.

„Moderne tehnologije se primenjuju mnogo više nego kod nas i to je ono što deprimira”, navodi on.    

Kaže da je u blizini Gorlovke razgovarao s Nikolajem Romanenkom, komandirom izviđačkog voda, izviđačke čete 132. brigade. „On mi je rekao da efekti ukrajinske kontraofanzive nisu nikakvi. Posebno na njihovom pravcu, koji se, s izuzetkom zauzimanja Bahmuta od strane Rusa, nije ozbiljnije pomerao gotovo od 2014. godine. Sada je vidno da se tehnika na ukrajinskoj strani istrošila. To uzrokuje ozbiljan pad morala”, navodi Simić.   

Romanenko je našem sagovorniku ispričao da nema nikakve razlike „da li po vama puca sovjetski T-72, engleski ’čelendžer’, nemački ’leopard’ ili američki ’abrams’”. „Medijske najave doturanja ovog ili onog oružja sa Zapada nemaju efekta u praksi. ’Metal je metal i svaki u ratu gori’. Od oružja protivnika, Romanenko izdvaja ’himars’, odnosno FPV dronove s obe strane. To su dronovi iz civilne upotrebe, na koje se montiraju protivtenkovski ili drugi projektili”, prepričava Simić navode Romanenka. Kaže da se civilni dronovi, kao u video-igri, navode pravo u rov, kroz prozor ili kroz otvor na oklopnom vozilu.

Opisujući svog sagovornika Nikolaja Romanenka, Simić kaže da se ovaj krupni borac, koji je poznat i kao reper s više ozbiljnih nastupa u okviru vojnih svečanosti, izdvojio kao sagovornik jer je nosio kapu sa zastavom Srbije – u kojoj nikad nije bio.   

„Kapa je po njegovoj porudžbini napravljena u Gorlovci, a kaže da nema veselja da oni ne puste pesmu Rokija Vulovića ’Garda Panteri’. Pri svemu tome, on nikad nije čuo za postojanje Slavenosrbije, koja se protezala od Bahmuta do Luganska”, naveo je Simić.