Pola veka škole u kojoj je matematika lepa

Uporedo sa upisom 50. generacije predškolaca i osnovaca u „Arhimedesovu” školu mladih matematičara, istoimeno društvo ljubitelja matematike, po mnogo čemu jedinstveno, ne samo u Srbiji već i na Balkanu, obeležava danas tačno pola veka rada i postojanja. O tome šta su sve u proteklim decenijama uspeli da urade u svojim školama i na popularizaciji pomenute nauke, za naš list govori profesor Bogoljub Marinković, direktor „Arhimedesa”, koji živi i diše za to da na najmlađe prenese čari i tajne ove „kraljice među naukama”. A da to čini uspešno pokazuju Svetosavska nagrada Ministarstva prosvete za 2008. godinu i Izuzetna Vukova nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu.

Gotovo je nemoguće pobrojati nagrade polaznika „Arhimedesovih” škola i specijalizovanih kurseva osvojene na matematičkim takmičenjima svih vrsta i nivoa, koje su žnjeli u toku nastave ovde, ali i kasnije prilikom gradnje zavidno uspešnih karijera. Njihov broj delimično odslikava i činjenica da su, prema rečima profesora Marinkovića, „Arhimedesovci” osvojili oko 80 odsto svih medalja na međunarodnim matematičkim takmičenjima srednjoškolaca u poslednjih 29 godina. Osim po nebrojenim uspesima svojih polaznika, ovaj prvi domaći specijalizovani centar za darovite mlade matematičare jedinstven je prvenstveno po tome što većinu poslova u njemu, sistematično i profesionalno, obavlja grupa stručnjaka, volontera, entuzijasta uglavnom bez ikakve nadoknade. I kako vole da istaknu, oni najmlađe ne uče samo da računaju, već u njih postavljaju temelje znanja i razmišljanja „na kojima dalje i drugi mogu lakše da grade”.

– „Arhimedesova” škola je škola mišljenja, u njoj je matematika lepa. Ona ima i sve karakteristike prave škole: upis je po konkursu, nastava je tokom cele školske godine, učenici dobijaju sertifikat o pohađanju škole, polažu završni ispit, dodeljuju im se nagrade sa diplomama i pohvale za uspeh na završnom testu, nastavničko veće škole čine odlični nastavnici ‒ od učitelja do profesora univerziteta, obezbeđeni su radni materijali i knjige za učenike, na raspolaganju im je jedinstvena „Arhimedesova” biblioteka, vodi se odgovarajuća dokumentacija. Sve ovo radimo s dobrom namerom, jer kao prosvetni radnici sve činimo za dobrobit dece uopšte, a posebno jer želimo da doprinesemo unapređivanju matematičkog obrazovanja mladih. Matematika je svakako najvažnija poluga svekolikog napretka društva. Naročito naučnog, tehničko-tehnološkog i ekonomskog razvitka. Ona i njen stil mišljenja sve više postaju sastavni deo opšte kulture savremenog čoveka – ističe Marinković.

Profesor navodi rezultate poluvekovnog rada. A oni su:

– 33.910 članova-ljubitelja matematike, od čega 2.075 nastavnika i odraslih;

 – 48.683 polaznika matematičkih i računarskih škola sa 87.608 održanih časova;

– 6.695 učenika dopisne matematičke škole;

– 88 naučnopopularnih predavanja i 252 „matematičke” priredbe, kao što su kvizovi, izložbe, sa više od 28.000 prisutnih i više od 200 priloga u listovima za učenike i javnim glasilima;

– 5.471 ekipa na 92 matematička turnira sa 24.986 takmičara;

– 698.680 učesnika na takmičenju „Misliša” tokom 18 godina

– 38.809 učenika na 17 dopisnih i 13 internet-olimpijada;

– 25 učešća Beograda (745 učenika) na Međunarodnom matematičkom turniru gradova, koji obuhvata više od sto svetskih gradova, uključujući i 21 finale;

– 2.218 predavanja na 1.214 stručnih skupova sa 83.316 prisutnih nastavnika;

– biblioteka sa 27.105 knjiga i 5.650 primeraka časopisa;

– objavljeno 466 naslova priručnih publikacija za učenike i nastavnike u tiražu 2.568.500 primeraka.

Poluvekovna „Arhimedesova” istorija prepuna je primera matematičkih virtouza kakav je Nikola Miljković, nosilac nagrada na svim nivoima matematičkih takmičenja, koji je za dve godine završio studije matematike i elektrotehnike u Beogradu i otišao u Ameriku. Ili Mirjana Spasojević, višestruki pobednik na nekadašnjim saveznim matematičkim takmičenjima, okićena i medaljama na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi, koja je za dve godine diplomirala na Matematičkom fakultetu u Beogradu i sada radi u Londonu. Tu su i Miloš Arsenović, koji je doktorirao na Univerzitetu u Berkliju, a sada radi kao profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu i stalni je saradnik „Arhimedesa”, kao i Ranko Lazić, oksfordski genije, koji je u „Arhimedesovoj” školi bio od četvrtog razreda osmoletke do odlaska u Englesku 1991. godine, posle drugog razreda Matematičke gimnazije. On je doktorirao na Univerzitetu u Oksfordu i sada je profesor na engleskom Univerzitetu u Varviku.

– Sada je naša mlada nada i trenutno najuspešniji takmičar Mateja Vukelić, đak Matematičke gimnazije, čiji je brat Luka, sada student na Kembridžu, to bio pre desetak godina – ponosno kazuje profesor Marinković.

Sedmorica veličanstvenih

„Arhimedes” je svojevrsni rasadnik mladih, uspešnih ljubitelja matematike koji, sem u toj nauci, postaju poznati inženjeri i stručnjaci u raznim oblastima, rasuti širom sveta. Među njima je Teodor fon Burg, naš najuspešniji takmičar u istoriji matematičkih nadmetanja, još od početka nadareno dete, koji je prve matematičke korake činio upravo u „Arhimedesovoj” školi mladih matematičara kao predškolac, a kasnije osvajao najviša priznanja kao njihov olimpijac i međunarodni takmičar...

Posebno se izdvajaju „’Arhimedesovih’ sedam veličanstvenih”, koji su kasnije činili „najbolju generaciju koju je Matematička gimnazija ikada imala” i to okupljenu u istom odeljenju. Nju čine Dušan Milijančević, koji studira čuveni amerečki MIT, i još šestorica matematičara koji su nedavno završili studije u Kembridžu: Luka Milićević, Nikola Mrkšić, Aleksandar Vasiljković, Mihajlo Cekić, Dušan Perović i Ognjen Ivković. 

– Svakako treba istaći da su skoro svi pomenuti i mnogi drugi uspešni „Arhimedesovci” bili redovni učenici Matematičke gimnazije u Beogradu, ali su i pre upisa u tu prestižnu ili druge srednje škole, neki čak i 12 godina dodatno bili deo naše ekipe – naglavaša Bogoljub Marinković.