Šešir profesora Silvija Berluskonija

Silvio Berluskoni ostaće upamćen kao jedan od najkontroverznijih i najživopisnijih političara i sportskih radnika ikada. Voleo je moć, žene i fudbal. Od Milana je napravio najprestižniji fudbalski klub sveta, kroz koji su prodefilovale ikone najvažnije sporedne stvari na svetu. Mnoge je fudbalere lično doveo u klub, a kasnije bi umeo i da direktno da utiče na trenere ko će od njih igrati. Sećamo se kako je insistirao da Dejo mora da igra, dok Kapelu nije padalo na pamet da „genija“ pusti na teren.

On je bio više od gazde kluba, bio je neretko i prijatelj sa svojim igračima. Njegova harizma nikoga nije ostavljala ravnodušnim, pa su mnogi poželeli da budu kao on. Uživanje u životu Berluskoniju je bilo na prvom mestu, a moć koju je imao to mu je omogućavala. Iza njega su ostale generacije krunisanih fudbalskih kraljeva, ali i nekoliko njegovih, ispostaviće se, političkih kolega, koji su bili deo milanskih crveno-crnih. Slično profesoru Kosti Vujiću, iza koga je ostala sjajna generacija naučnika, Berluskoni je iznedrio čitavu plejadu državnih funkcionera:

Žorž Vea

Žorž Vea, najbolji afrički fudbaler svih vremena, svoju odiseju u Evropi započeo je zahvaljujući Arsenu Vengeru, sjajnom francuskom stručnjaku, koji ga je 1988. doveo u Monako.

- Bio sam u stalnom kontaktu s jednim skautom u Africi. Trebao mi je napadač i pitao sam ga ima li koga da mi preporuči. Nakon nekoliko dana nazvao me je i ponudio mi Žorža. Poslao sam svog saradnika da ga pogleda, a povratna informacija je bila da moramo što pre da ga dovedemo. Bio sam malo skeptičan pa sam pogledao snimke. Nakon toga smo ga doveli, a platili smo ga 50.000 funti", rekao je legendarni menadžer "Tobdžija".

Vea je proglašen za najboljeg igrača u izboru FIFA, dobitnik je i Zlatne lopte, što ga čini jedinim fudbalerom sa afričkog kontinenta kome je ovo pošlo za rukom.

Kasnije se, na tridesetogodišnjicu svog dolaska u Evropu, odužio svom učitelju i prijatelju Vengeru, uručivši mu najveće državno priznanje Liberije.

Put ga je dalje vodio u Pari Sen Žermen, gde je stekao status božanstva, da bi, napokon, stigao u Berluskonijev Milan.

Nije italijanski gigant briljirao u to vreme, tek polufinale kupa UEFA kao najviši domet, ipak, Vea je uradio mnoge spektakularne stvari po kojima će zauvek ostati upamćen.

Gol protiv Verone, 1996, svakako je svima ostao u sećanju:

Izgleda da ga je stari lisac Berluskoni pelcovao i zarazio politikom, a možda se Liberijcu svideo sladak život italijanskog političara, pa je i on poželeo slično.

Usledile su epizode u Čelsiju, Mančester sitiju i Marseju, Al Džaziri.

Već 2005. se po prvi put kandidovao za predsednika Liberije. Izgubio je od prve žene koja je postala predsednica na afričkom tlu, od Elen Džonson Sirlif. Još jednom se 2011. upustio u trku za potpredsedničko mesto. Još jednom je izgubio, ali nije odustao. Proveo je jedno vreme kao senator, a onda  pobedio Džozefa Boakaja i postao predsednik Liberije.

Kako je napisao novinar Bi-Bi-Si-ja, Vea je jedini predsednik koga niko ne sme da napadne. Ovo se odnosi na travnati teren, a na pitanje da li je to zbog njegove funkcije, Vea odgovara “imam stravičan dribling kojim bih nekome mogao da izlomim delove tela”.

Andrej Ševčenko

Ljubitelji fudbala hvatali su se za glavu 1997. kada je mršavi mladić u dresu kijevskog Dinama ponizio Barselonu na Kamp Nou, spakovavši im tri komada u pobedi Ukrajinaca od 4:0. Berluskoni je ovo gledao i zadovoljno trljao ruke.

1999. prelazi u Milan i odmah postaje najbolji strelac lige. Osvojio je i Ligu šampiona, a u finalu protiv Juventusa, njegov gol u penal seriji bio je presudan. Proglašen je i za najboljeg fudbalera Evrope. Kasnije je usledio period u Čelsiju koji bi Ukrajinac verovatno najradije zaboravio, a karijeru završava u svom Dinamu iz Kijeva i to u velikom stilu.

Nakon što je nekoliko godina sa klupe predvodio reprezentaciju svoje zemlje, Ševčenko je nakratko bio trener Đenove, a onda je, zaražen onom Berluskonijevom klicom, krenuo u nepoznato, u politiku.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski imenovao je nedavno Andreja Ševčenka za spoljnopolitičkog savetnika, prema objavljenom predsedničkom ukazu 

U ukazu nisu navedeni detalji u Ševčenkovoj ulozi.

Kaha Kaladze

Kaha Kaladze aktuelni je gradonačelnik Tbilisija od 2017. godine. Ranije je obavljao funkcije potpredsednika vlade i ministra energetike. Kaladze je generalni sekretar vladajuće stranke Gruzijski san. Ne znamo da li Gruzijci žive svoj san, ali Kaladze svakako živi svoj.

U januaru 2001. godine Kaladze je napustio Dinamo iz Kijeva, a njegove kvalitete prepoznali su mnogi evropski velikani. Milan je bio najbrži i za 16 miliona evra učinio je Kahu najskupljim fudbalerom u istoriji gruzijskog fudbala.

U maju iste godine, Kahin brat, student medicine Levan, otet je nasred trga u blizini bolnice u Tbilisiju gde se nalazio zbog srčanih problema. Maskirani banditi pod oružjem oteli su momka i strpali ga u automobil koji se izgubio u nepoznatom pravcu.

Vlasti su obećale da će učiniti sve da pronađu brata slavnog fudbalera. Kidnaperi su tražili otkup od 600.000 dolara, a kao dokaz da je kod njih i da je živ poslali su Kahi snimak u kome Levan vezanih očiju preklinje za pomoć pred kamerom

Levanovo telo je pronađeno tek u januaru 2006. godine kada se ispostavilo da je brat igrača Milana sahranjen kao nepoznato lice o trošku države. Porodica je angažovala FBI kako bi se analizirala DNK krvi Levana i majke i na kraju je stigao potvrdan odgovor.

Posle pet godina čekanja, strepnje i nade, svemu je došao kraj.

Levanova sahrana održana je 25. februara 2006 u Senaki na zapadu Gruzije gde je porodica živela pre nego što se preselila u prestonicu. Kaha je na sahranu stigao odmah posle utakmice Lige šampiona sa Bajernom, tako što mu je tada premijer Italije Silvio Berluskoni pozajmio privatni avion.

Sjajni gruzijski defanzivac, Kaha Kaladze, u redovima Milana proveo je gotovo deceniju, a na poziciji štopera bio je nezamenjiv. Nakon što je sa roso-nerima osvojio Ligu šampiona 2003, u Gruziji je izdata poštanska marka sa njegovim likom.