Ekonomija zabrinjavajućih ograničenja

Setih se jedne davne šale na račun vlasti, koja je glasila ‒ vlast nas sa puno volje ubeđuje da nam je bolje. Šala je nastala pre ove vlasti, ali deluje kao da se na nju odnosi. Ona zaista sa puno posvećenosti i, mora se priznati, sa mnogo umešnosti uspeva da većinu građana ubedi da imamo ekonomiju u usponu, sa mnogo pokazatelja koji stvaraju utisak da stvari stvarno tako stoje. I što je vlast agilnija u tom ubeđivanju, čini se da sve manje veruje u svoj jedanaestogodišnji rezultat, i da bi se, da je to posle toliko godina moguće, najradije zahvalila na poverenju, i prepustila drugima dalje „unapređenje” srpske ekonomije.

Reći će većina, zašto bi vlast tako razmišljala ako je tačno, a tačno je da je za njenog vremena zaposleno još oko 500.000 građana a nezaposlenost svedena na ispod 10 odsto. Da je od 2013. do 2022. godine bruto domaći proizvod (BDP) u evrima skoro dupliran, prosečna zarada takođe, da će sa dva povećanja penzija 1. oktobra i 1. januara, prosečna penzija biti blizu 400 evra, da je izgrađeno puteva, škola, bolnica, vrtića u meri koja izaziva ponos, da su devizne rezerve na rekordnom nivou, premašivši 23 milijarde evra, da je javni dug jedva premašio 50 odsto BDP-a, za razliku od mnogih razvijenih zemalja koje grcaju u dugovima, da nam je dinar jak i stabilan godinama unazad, da smo lideri u regionu u privlačenju stranih investicija, i da su ukupne investicije, bezmalo na nivou potrebnom za dalji ubrzan razvoj proizvodnih i uslužnih kapaciteta.

Muka je što vlast zna ono što znaju i mnogi koji manje slušaju a više misle, koliko ovo napred navedeno vredi sa stanovišta daljeg funkcionisanja ekonomije. Da nam je rast na silaznoj putanji, te da BDP koji ćemo stvoriti ove i narednih godina ne omogućuje standard koji se narodu obećava, ma koliko da i plate i penzije rastu brže od rasta BDP-a. Da ovaj BDP ne može da obezbedi neophodan budžetski kapacitet za funkcionisanje države i najneophodnije javne investicije, a pogotovo za Ekspo ambicije, koje je teško i razumeti a kamoli ostvariti.

Da se ne može ni zamisliti neophodan nivo investicija, platni bilans kakav smo imali i kurs dinara koji se godinama ne menja, niti očuvanje ovog nivoa deviznih rezervi, bez sve većeg priliva stranih direktnih investicija, doznaka iz inostranstva i novih zaduživanja, koja su u budućnosti sve neizvesnija, i ako trenutno ne izgleda tako. Zna vlast dobro da raspored kupovne moći stanovništa usled rastućih ekonomskih nejednakosti, te velike koncentracije kupovne moći u novčanicima relativno malog broja stanovnika, koja se u velikoj meri troši van zemlje, ne obezbeđuje nivo domaće tražnje i potrošnje koja je bitan faktor za rast BDP-a.

Da postojeći kvalitet zaposlenosti i ekstenzivni način ostvarivanja BDP-a i sadašnji nivo konkurentnosti ne omogućuje izvoz potreban da se nadomesti nedostatak domaće tražnje i potrošnje. Vidi vlast, a ni građanima nije teško da vide sve veći deficit radne snage zbog nepovoljne demografije i izražene emigracije uslovljene nepostojanjem adekvatnog sistema i prepoznatljive razvojne i ekonomske politike i naročito naopakom kadrovskom politikom, i sve veću zavisnost od tuđe hrane i energenata zbog zabrinjavajućeg stanja poljoprivrede i nezadovoljavajućeg energetskog razvoja.

Zna vlast da su ekonomske vrednosti poput BDP-a, plata, penzija i dugova, izražene u evrima daleko od realne vrednosti, i da bi, daleko bilo, pad vrednosti dinara u odnosu na evro, usled slabljenja faktora koji ga drže na ovom nivou (priliv deviza po osnovu stranih investicija, doznake i državna devizna zaduživanja iznad tražnje za devizama) pokazao svu težinu spoljne zaduženosti koja je premašila 46 milijardi evra ili 76 odsto prošlogodišnjeg BDP-a. Zna vlast da se kumuliranjem dugova koje nismo u stanju da vraćamo bez novog zaduživanja i kumuliranjem stranih direktnih investicija, vremenom, zakonito, smanjuje razlika između odliva deviza po osnovu stranih dugova i stranih investicija (kamate, dividende, investiranja u inostranstvu, odlazak pojedinih investitora i dr.) i novog priliva deviza po ovim osnovima, što podiže zavisnost od stranog kapitala u nedogled.

I gore od svega napred navedenog, zna vlast da decenijama unazad nemamo ni ekonomski ni ukupni sistem koji može da iznedri ekonomiju visokih stopa rasta, u kojoj visoka ponuda dobara i usluga drži inflaciju pod kontrolom bez administrativnog obaranja cena i smanjivanja novčane mase u momentu kad je privredna aktivnost u padu, gde zarade u privredi, plate u javnom sektoru i penzije rastu u skladu sa rastom BDP-a i uređenim sistemom raspodele ostvarenog BDP-a, a ne na principu gašenja požara i zadržavanja deficitarnog kadra i zavisno od stepena političkih i drugih tenzija. I naravno zna da, kao ni prethodne vlasti, nije u stanju da stvori takav sistem, niti da uredi kadrovsku politiku i procedure odlučivanja mimo interesa kadrova partija na vlasti. Rečju, zna da mora da nastavi po starom, pa dokle traje.

ekonomista