Labudovi umiru i u kanalu Vizelj

Skoro devedeset uginulih ptica – pataka i labudova – otkriveno je od početka septembra do danas u kanalima Kalovita u Kotežu i Vizelj u Borči. Šta je uzrok pomora ptica još se ne zna. Tela uginulih ptica pronađena su prvo u kanalu Kalovita, a ovih dana i na oko kilometar i po vazdušnom linijom od ove lokacije, u kanalu Vizelj, u blizini šetališta. Na potezu od oko 500 metara u Vizelju samo juče su članovi Udruženja „Eko-Pančevački rit” otkrili pet uginulih labudova i dva bolesna. Tela prvih uginulih ptica upućena su na Veterinarski institut na obdukciju, a rađena je i obdukcija kraj kanala Kalovita, na mestu gde su izvučene.

Ptice i u Kaloviti i u Vizelju pokazuju uglavnom iste simptome – teško dišu, ne mogu da drže glavu uspravno i za tri dana od početka pojave simptoma uginu. Kako kaže Zoran Janković, iz Udruženja „Eko-Pančevački rit”, oni strahuju da bi ovo što se dešava pticama moglo biti još masovnije jer u kanalu Vizelj živi stotinak labudova.

– Koliko znamo, u Veterinarskom institutu su radili analize na nekoliko poznatih virusa, ali za sada su svi ti nalazi bili negativni. Da li će detaljnija ispitivanja dati drugačije rezultate ne znamo, ali na prvi pogled nama se čini da je reč o nekoj zarazi. Jer u kanalima osim uginulih pataka i labudova nema uginule ribe, niti nekih drugih životinja – kaže Janković.

Uginuće ptica u prirodi je prirodna pojava i događa se najčešće kada je ptica stara, bolesna ili je sustigne neki od predatora. Ipak, to su pojedinačni slučajevi. Ono što se dešava na levoj obali Dunava od početka septembra nije uobičajeno.

U prethodnih nekoliko godina masovnijeg uginuća ptica bilo je u vreme ptičjeg gripa. Poslednji put kod nas je registrovan pre dve godine kod većeg broja ptica, uglavnom labudova. Uginuli labudovi otkriveni su tada u Zemunu, Borči, Kovilovu (Beljarica), Jojkićevom dunavcu, Kišvari, Vizelju.

Ono što treba napomenuti jeste da avijarna influenca izazvana virusom podtipa H5N8 (ptičji grip) nije zoonoza, odnosno ne prenosi se sa obolelih i zaraženih ptica na ljude, ali može izazvati veoma velike ekonomske štete ukoliko se sa divljih ptica prenese na domaću živinu.

Na virus ptičjeg gripa osetljivi su pilići, ćurke, biserke, prepelice, golubovi, jarebice, nojevi, emui, patke, guske, fazani, kavezne ptice i veliki broj divljih ptica. Primarni rezervoar ovog virusa su vodene ptice, a vektori, odnosno prenosioci, mogu da budu svinja, čovek, glodari i mačke.

Da li je u slučaju uginuća ovih ptica reč o ptičjem gripu, nekoj drugoj zarazi ili trovanju određenim metalima i supstancama kojih ima u vodi, znaće se u narednih nekoliko dana kada stignu rezultati sa Veterinarskog instituta.