Čitači vodomera nalik poštarima

Umesto jedanput godišnje radnici „Vodovoda i kanalizacije” ove godine obaviće pet ili šest očitavanja vodomera što će, kažu u tom komunalnom preduzeću, doprineti tačnijem utvrđivanju potrošnje dragocene tečnosti. Grad su podelili na 80 teritorija i svaka je dobila svog čitača koji, objašnjava Stevo Savić, direktor sektora prodaje „Vodovoda”, nalikuju poštarima, jer svakih mesec i po dana obilaze domaćinstva, razgovaraju sa vlasnicima i mere im vodu.

Novi sistem, nadaju se, doprineće i boljoj komunikaciji sa potrošačima, koji su povremeno nepoverljivi prema čitačima iz „Vodovoda”, pa zaključavaju vrata pred njima, parkiraju vozila iznad šahtova, zatrpaju ih šutom, ili jednostavno skinu vodomere.

– Očitavanje sprovodimo više od pola godine i već se osećaju pomaci. Zimi jedino pravimo dužu pauzu, jer je na nekim mestima pod snežnim pokrivačem nemoguće proveriti vodomere. Svaki čitač na svojoj teritoriji posećuje od 2.500 do 3.000 potrošača. Komunikacija je već bolja, sugrađani ih prepoznaju i daju im više informacija. Merenja su tačnija, jer ujedno proveravamo ispravnost vodomera, pa ih menjamo ako ne rade dobro. Ovu zamenu naravno ne naplaćujemo – objasnio je Savić.

Svaki čitač ima nadređenog referenta, a rokovi su im do 40 dana da obrade sve podatke i dostave račune sugrađanima. Na ovaj način izbačen je kod mnogih potrošača omrznuti 13. korektivni račun koji im je stizao donedavno, kada je očitavanje vodomera bilo obavljano jedanput godišnje. Na osnovu te godišnje provere za svako domaćinstvo utvrđivana je prosečna potrošnja vode na mesečnom nivou, a zatim im je na kraju godine slat 13. račun koji je označavao razliku u potrošnji u odnosu na prethodnu godinu.

Dok su mnoge svetske zemlje davno uvele sistem merenja bar četiri puta godišnje u Beču, na primer, još proveravaju vodomere jednom u godini.

– Oni mogu da zadrže taj sistem jer tamo je disciplina mnogo veća, građani ih bez problema puštaju da proveravaju vodomere i ne postavljaju pitanja. Očitavanje je tamo lakše sprovesti jer Beč ima više stanovnika od Beograda, a samo 100.000 vodomera, dok ih u našem glavnom gradu ima 160.000. Kod nas se i sada, uglavnom penzioneri, bune što smo počeli da proveravamo potrošnju više puta godišnje. Ne odgovara im što je suma na računima sada različita, jer zavisi od potrošnje između dva merenja, dok su im ranije godinu dana stizali identični računi, pa smo to ispravljali onim trinaestim. Razumemo ih, jer su penzije male i za neke od njih je i 300 dinara više popriličan izdatak, ali ovako je merenje tačnije – objasnio je Savić.

Razvijene zemlje imaju i daljinsko čitanje gde podaci iz vodomera idu direktno u bazu, a u nekima funkcioniše i radio očitavanje gde radnici komunalnog preuzeća ne moraju da ubeđuju gazde da im otključaju kapiju, već sa daljine od 100 metara pomoću aparata proveravaju potrošnju, pa te podatke nose u bazu. U „Vodovodu” razmišljaju da kod velikih potrošača uvedu ovaj moderniji način kontrole vodomera.

– Dobro bi nam došlo da uvedemo radio očitavanje kod velikih klanica i fabrika kao što je IMT koja troši 2.000 kubika dnevno. I 50 kubika na dan je velika potrošnja i kad se kod takvih potrošača pokvari vodomer, to može da bude veliki gubitak za naše preduzeće. Zato i nastojimo da kod njih uvedemo moderniji sistem kontrole – istakao je Savić.