Vatikan podeljen oko blagoslova za gej parove

Da li će se globalni sabor katoličkih biskupa i laika u Vatikanu pretvoriti u noćnu moru za konzervativce ili će na kraju crkveni liberali ostati razočarani?

U pregrejanoj atmosferi iščekivanja papa Franja danas otvara zasedanje Biskupskog sinoda na kojem će se razgovarati o budućnosti Rimokatoličke crkve.

Višegodišnja papina želja da crkva otvoreno razmotri sva goruća pitanja vernika kulminiraće na skupštini koja će trajati 29. oktobra. Na dnevnom redu će se naći i vrlo osetljive, takoreći tabu teme, koje zadiru u učenje Katoličke crkve i zbog kojih se oštro spore progresivni i tradicionalni teolozi: pitanja da li sveštenici mogu da stupaju u brak, blagoslova za gej parove, mogućnosti da i razvedeni primaju svete tajne, rukopolaganja žena za đakonsku službu...

U radu Sinoda prvi put će učestvovati žene i laici, koji će moći da glasaju o konkretnim predlozima zajedno s biskupima. Reč je radikalnoj promeni u radu sinodske konferencije, što je po nekima dokaz Franjinog uverenja da crkva zavisi i od svog stada, a ne samo od pastira koji njima duhovno rukovode.

„Ovo je neverovatan trenutak”, kaže za „Njujork tajms” Rene Keler-Rajan, dekan Fakulteta za filozofiju i teologiju na Univerzitetu Notr Dam u Australiji, koja će biti među 54 žene koje će učestvovati u radu Sinoda.

Profesorka Keler-Rajan ističe da je dobro što će se raspravljati o spornim pitanjima koja su postavili sami vernici, ali dodaje da njen glas ipak neće biti deo demokratskog procesa, jer konačnu odluku o svemu donosi papa.

Iako su očekivanja od Biskupskog sinoda velika, posebno takozvanih LGBTK+ katolika, crkveni analitičari upozoravaju da tek treba da se vidi da li će ovaj pomalo nesvakidašnji konglomerat biskupa i laika na jednom mestu postati instrument za transformaciju crkve od koje tradicionalisti zaziru ili će to biti prilika za još jednu papinu igru koja će na kraju ostaviti crkvene liberale razočaranim.

U svakom slučaju ovaj važan skup u Vatikanu samo je prvo poluvreme koji će trasirati budući put Katoličke crkve. Sinod će se ponovo sastati u Rimu 2024. godine, nakon čega se očekuje da će papa izdati zvaničan dokument kojim podržava ili odbija preporuke 365 učesnika ovog crkvenog sabora.

„Nade i strahovi za Sinod prenaduvani su do te mere da je teško videti rezoluciju ili ishod, bilo ovog ili sledećeg oktobra, koji neće ostaviti barem jedan veliki deo crkve da se oseća ne samo razočaranim, već i prevarenim”, ističe Stiven P. Vajt, saradnik katoličkih studija u Centru za etiku i javnu politiku, istraživačkom centru u Vašingtonu.

Jezuitski sveštenik Džejms Martin, zagovornik prava LGBTK+ katolika, koga je papa Franja lično pozvao da učestvuju u radu Sinoda, kaže da se nada da će skupština imati sluha da čuje iskustva članove ove zajednice.

„To je dovoljna promena, jer ih u mnogim delovima sveta ne slušaju”, napominje Martin, ističući da su mnogi izbačeni iz parohija zato što su gej, jer njihovi biskupi podržavaju zakone koji kriminalizuju homoseksualnost.

U toku dvogodišnje pripreme za ovaj visoki crkveni skup nezvanično se saznaje da su ankete pokazale da polovina katoličkih biskupija širom sveta želi da prihvati katolike iz redova LGBTK+ zajednice.

Budući da pojedine nevladine organizacije kao glavno pastoralno pitanje nameću veću uključenost i podršku LGBTK+ osobama, petorica konzervativnih kardinala iz Evrope, Azije, Afrike i Amerike pozvala su uoči velikog skupa u Vatikanu papu Franju zahtevajući da se preispita katoličko učenje o homoseksualnosti i zaređenju žena.

Odgovarajući na pitanja, poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja sugerisao je da bi mogli da postoje načini da se blagoslove istopolne zajednice. U papinom pismu kardinalima od 11. jula, koje je Sveta stolica objavila neposredno uoči otvaranja zasedanja Sinoda, sugeriše se da bi mogućnost za takve blagoslove mogla da se prouči „ako se ne mešaju blagoslov i sveta tajna braka”.

Vatikan u skladu s crkvenim učenjem smatra da je brak neraskidiva zajednica između muškarca i žene i kao rezultat toga dugo se protivi gej brakovima.

Uprkos doktrinarnom stavu, čak je i papa Franja izrazio podršku građanskim zakonima koji proširuju pravne beneficije za istopolne supružnike, a katolički sveštenici u nekim delovima Evrope počeli su otvoreno da blagosiljaju istopolne zajednice, bez kritike iz Vatikana.

Zato ovakav papin odgovor kardinalima označava preokret u odnosu na zvanični stav Vatikana u vezi s ovim pitanjem. U objašnjenju iz 2021. godine Kongregacija za doktrinu vere rekla je da Crkva ne može da blagoslovi homoseksualne zajednice jer „Bog ne može da blagoslovi greh”.