Sankcije Rusiji se okreću protiv Holandije

HOLANDIJA - Najveći holandski brodograditelj traži od vlade nadoknadu štete za štetu izazvanu sankcijama Rusiji, koje su joj onemogućile da ispoštuje niz ugovora.

Damen je 90-godišnji porodični biznis sa sedištem u Gorinchemu koji gradi različite vrste plovila, od ratnih brodova do luksuznih jahti. Nekoliko dana pre nego što su izbila neprijateljstva u Ukrajini u februaru prošle godine, kompanija je isporučila bager Rusiji za službu na Arktiku, navodi Blumberg.

Tekuću pravnu bitku, koja je počela u maju tužbom Damen Shipiards Group u okružnom sudu u Roterdamu, otkrio je Blumberg u utorak.

Portparol kompanije Rik van de Veg kasnije je potvrdio nerešeni postupak drugim medijima.

Sankcije

Sankcije koje zabranjuju većinu poslovnih transakcija sa Rusijom, a koje je EU uvela kao odmazdu za sukob, sprečile su Damen da ispuni svoje obaveze iz nekoliko ugovora. Takođe je suspendovao svoj inženjerski ogranak u zemlji.

Zapadne sankcije koje bi trebalo da osakate rusku ekonomiju i nateraju Moskvu da prizna poraz u Ukrajini nisu bile toliko efikasne koliko su se njihovi arhitekti nadali.

Ograničenje cena nafte G7, mehanizam koji ima za cilj da primora Rusiju da prodaje naftu po ceni od 60 dolara ili ispod 60 dolara po barelu, izgleda da ne funkcioniše, priznala je prošle nedelje američka sekretarka finansija Dženet Jelen. Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak izjavio je u utorak da je Moskvi od samog početka bila očigledna nemogućnost sprovođenja gornje granice cena.

Odluka EU da se odvoji od jeftinog ruskog gasa potkopala je konkurentnost njene teške industrije, u nekim slučajevima primoravajući energetski intenzivnu proizvodnju da se zatvori.

Bez obzira na to, Nemačka verovatno još uvek troši prirodni gas poreklom iz Rusije, izjavio je prošle nedelje generalni direktor Unipera Majkl Luis. Nemački veletrgovac kupuje tečni prirodni gas na otvorenom tržištu i ne može biti siguran odakle dolazi, objasnio je on.

Rusija ne priznaje zapadnu gornju granicu cena nafte

Rusija ne prodaje naftu u okviru mehanizma ograničenja cena koji su uveli G7 i EU u nastojanju da smanje prihode Moskve od energije, izjavio je u utorak potpredsednik vlade Aleksandar Novak.  

Naftne kompanije se pridržavaju predsedničkog dekreta kojim se ruska pravna i fizička lica obavezuju da izbegavaju ograničenja cena nafte koje je propisao Zapad u svojim ugovorima sa stranim kupcima, rekao je on, dodajući da se ruskom naftom trguje po tržišnim cenama.

A šta je uradio Putin?

U decembru 2022. godine, EU, G7 i zemlje saveznice uvele su embargo i ograničenje cene ruske nafte od 60 dolara po barelu. Slična ograničenja uvedena su u februaru i za izvoz ruskih naftnih derivata. Mere su bile usmerene na smanjenje energetskih prihoda Rusije. 

Ruski predsednik Vladimir Putin je potom potpisao dekret, koji je stupio na snagu 1. februara, kojim se uvode mere odmazde na ograničenje cena na izvoz ruske nafte. Zabranjuje snabdevanje naftom i naftnim derivatima zemljama koje primenjuju ograničenje cena u svojim ugovorima i takođe zabranjuje isporuke ako se u ugovoru direktno ili indirektno pominje gornja granica. 

Holandija neće ukrajinske izbeglice

Savet bezbednosti, koji okuplja gradonačelnike 25 gradova u Holandiji, želi da smanji finansijsku podršku ukrajinskim izbeglicama.

„Dolazimo do limita, a kraj rata se ne nazire”, rekao je Vuter Kolf, predsednik Saveta bezbednosti i gradonačelnik Dordrehta, prenosi portal NL tajms.

Prema njegovim rečima, Ukrajinci se opredeljuju za Holandiju jer je njen plan finansijske podrške bolji nego u ostalim zemljama Evropske unije. Kolf traži da se, između ostalog, ukrajinskim izbeglicama koje rade u Holandiji smanji dnevnica.

Gradonačelnica Utrehta Šeron Dijksma navela je da je popunjenost u Holandiji već mesecima velika i da je potrebno tražiti nove lokacije svuda po zemlji.

„U Holandiji je 99 odsto mesta sada popunjeno”, poručila je Dijksma. U Holandiji trenutno ima registrovanih 98.920 ukrajinskih izbeglica, a u prijemnim centrima ima 82.890 kreveta, od kojih je 81.983 u upotrebi. Ministarstvo pravde je ranije zatražilo od 25 gradova da povećaju broj kreveta na 90.000 u narednim nedeljama, a zatim i na 97.000, međutim taj proces ide veoma sporo, prenosi Tanjug.