Molba za pokajanje, oprost i pomirenje

Vreme je dobar sudija jer njegovim protokom bolje razumemo mnoge događaje iz prošlosti. Nisam istoričar, ali srce oseća potrebu za izmirenjem.

U zaveštanju Stefana Nemanje Svetom Savi govori se o krvi koja pamti. Kroz nju se na naše potomke prenosi i dobro i zlo.

Da bi došlo do izmirenja mora se svako pokajati, oprostiti grehe svojih predaka. Važno je brinuti ne o materijalnom, nego samo o duši, jer će se tako duše potomaka rasteretiti tog bremena, a što se može uraditi ovde na zemlji za života. Blagodat Božiju smo iskusili krštenjem, ali se ona gubi grehom. Ipak, ona se i vraća pokajanjem. Tako se dobijaju blagodat i oproštaj grehova.

U ratovima 1914–1918. i 1941–1945. godine naši preci su se borili protiv neprijatelja, ali i udarali jedan na drugog (četnici i partizani) i tu muku i bol i dan danas okajavaju njihovi potomci, a i svi mi zajedno. Krilatica naših neprijatelja je da se Srbi okrenu protiv Srba („Srbi na Srbe”). Osećamo da nikad nije bio bolji trenutak da se svi Srbi u zemlji i rasejanju slože i ujedine.

Molim za pomoć ljude od nauke da progovore i ublaže nastalu neslogu među nama. Da se napravi sprega sa SPC na čelu s našim patrijarhom i da izmirenje dođe po blagoslovu Božjem. Ako smo u stanju da oprostimo našim neprijateljima, da se onda i mi uzdignemo i prosvetlimo i da među nama zavladaju mir, sloga i blagostanje. Vera, tradicija i porodica će da nas sačuvaju. Dostojanstvo je da se čovek rodi u pravoslavnom narodu.

U nadi da će ova molba biti razmotrena i učinjeno sve da do istinskog izmirenja dođe kod svih nas,

Rosa Đurđić,
penzioner, Beograd