Neprekidna molitva pod drvenim svodom

U Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti večeras u 18 sati biće otvorena izložba fotografija Stanka Kostića pod nazivom „Crkve brvnare – čuvari tradicije”.

– Pored folklora i drugih vidova nasleđa, duša naroda ogleda se i u crkvama brvnarama, tim sakralnim objektima naizgled malim, ali za kulturu Srba velikim. Nastajale su u najtežim razdobljima, i u ropstvu pod Turcima, i imale su veliku ulogu u očuvanju narodnog sopstva i vere – priča Kostić o srži svoje fotografske izložbe na kojoj će nas do 28. oktobra vraćati u neka prošla vremena i vekove posredstvom pedesetak fotografija pomenutih specifičnih objekata koji su nastajali u različitim periodima i koje je snimio širom Srbije, a čija se detaljna prostorna mapa (ima ih 72) može istražiti u samom katalogu. Kako kaže, podeljene su u nekoliko celina a najviše ih ima u Podrinju i području Zlatara.

– Izložba i katalog pred vama deo su niza izložbi u Galeriji nauke i tehnike SANU: „Priča o vodenici – od kola do turbine” (2019), „Ćilim – put niti” (2021), „Narodni neimari – rukom po meri” (2022) i „Crkve brvnare – čuvari tradicije”. Zabeležio sam i na izložbama prikazao narodnu kulturu proisteklu iz života, nastalu prilagođavanjem ćudi prirode i odbranom kućnog praga, tokom istorije koja je često bivala surova – dodaje Kostić i za ovu priliku ističe posebnost motiva predstavljenog na izložbi:

– Lepota crkava brvnara, uklopljenost u okruženje, skladnost njihovih proporcija, gotovo da je nedokučiva za današnjeg čoveka. Možda zato što narodni neimar, neškolovani graditelj, svoju umešnost i majstorstvo crpi iz praiskonskog damara, iz saživljenosti sa tvorevinom Božjom. U svoje kuće, kasnije i svoje drvene crkve, ugrađuje sebe, sav svoj život i pogled na svet, bogobojažljivo i uz molitvenu nadu. Ergonomske mere, aršini proistekli iz veličinskih odnosa delova ljudskog tela, palca, šake, lakta, bivaju ugrađeni u proporcije ovih crkvica brvnara, tih hramova tako prisnih i bogougodnih.

Naš sagovornik posebno ističe da su one male, da niko nema potrebe da se upiše i izdvoji sebe kao zadužbinar, da su lišene svakog egocentrizma i sebičnosti, nastale uglavnom udruženim delovanjem cele zajednice, i otkriva nam detaljno način na koji su ova zdanja sagrađena:

– Ovde moram pomenuti i saznanje koje sam zapisao na terenu. Sva građa za crkve brvnare i kuće sečena je u Međudnevicama, periodu između Velike (28. avgust) i Male Gospojine (21. septembar). Tada žižak ne napada. Za noseće grede u šumu odlazi devet drvodelja i obaraju stablo. Oboreno stablo ostaje u šumi, sa svim granama i lišćem, da stoji četrdeset dva dana. To je vreme neophodno da neodstranjene grane i lišće iz debla izvuku vlagu. Tek potom istih devetorica okresuje stablo, donose ga na mesto za gradnju hrama i počinju obradu (tesanje). Svaka od tih radnji imala je ton posvećeništva i imala obrednu dubinu. Zato se u njima na poseban način oseća pravoslavni duh, duh narodne vere i „prisustvo Boga”.

Stanko Kostić (Požarevac, 1964) u Beogradu je završio studije informatike, gde sada živi i radi. Izlagao je na više od 100 kolektivnih i 70 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, između ostalog Nagrade za umetnost Vukove zadužbine za 2020. godinu. Fotografije i reportaže objavio je u mnogim knjigama, monografijama i časopisima. Autor je više od 30 tematskih kalendara. Član je Foto-saveza Srbije. Bavi se kulturom i tradicijom Srbije, crkvenom umetnošću izvan Srbije (Sent Andreja, Rumunija, Hrvatska, Manastir Hilandar...), rodnog kraja – doline reke Mlave, Homolja i istražuje razvoj crkvene umetnosti na tlu Braničevske eparhije.

U katalogu koji obiluje fotografijama mogu se pronaći i tekstovi Branislava Mitrovića, Igora Borozana, Radomira V. Popovića i autora postavke.