U Gru­zi­ji se pred­sed­ni­com ba­vi ustav­ni sud

U Gru­zi­ji je pr­vi put u isto­ri­ji ove dr­ža­ve po­kre­nut pro­ces pro­ve­re da li je pred­sed­ni­ca Sa­lo­me Zu­ra­bi­švi­li pre­kr­ši­la Ustav. Vla­da­ju­ća par­ti­ja Gru­zij­ski san u sep­tem­bru je po­kre­nu­la ini­ci­ja­ti­vu za njen opo­ziv zbog ne­do­zvo­lje­nih i neo­vla­šće­nih sa­sta­na­ka s evrop­skim li­de­ri­ma ko­je je oba­vlja­la bez sa­gla­sno­sti vla­de.

Pred­sed­ni­ca se u uto­rak ni­je po­ja­vi­la na pr­voj sed­ni­ci Ustav­nog su­da u Ba­tu­mi­ju, na ko­joj je tre­ba­lo da se od­lu­ču­je o le­gal­no­sti pro­ce­sa nje­nog opo­zi­va. Na dru­štve­nim mre­ža­ma iz­ra­zi­la je pu­no po­ve­re­nje u dva advo­ka­ta ko­ji će je za­stu­pa­ti pred Ustav­nim su­dom, ali je ipak pre to­ga oba­ve­sti­la Bel­gi­ju da ne­će mo­ći da po­se­ti ovu ze­mlju zbog sud­skog ro­či­šta.

Vla­da­ju­ću stran­ku u ovom pro­ce­su, ko­ji je na­sta­vljen i to­kom ju­če­ra­šnjeg da­na, pred­sta­vlja njen pred­sed­nik Ira­kli Ko­ba­hid­ze, kao i još če­ti­ri po­sla­ni­ka. Šef Ustav­nog su­da Me­rab Tu­ra­va na­ja­vio je uče­šće svih de­vet su­di­ja, a da bi pred­stav­ka Gru­zij­skog sna bi­la uva­že­na po­treb­na je sa­gla­snost njih še­sto­ro. U tom slu­ča­ju pro­ces će se „pre­se­li­ti” u par­la­ment, gde od­lu­ka mo­ra da bu­de do­ne­ta u ro­ku od dve ne­de­lje i mo­ra je po­dr­ža­ti 100 po­sla­ni­ka. U gru­zij­skom par­la­men­tu ima 150 po­sla­ni­ka, a ini­ci­ja­ti­va za opo­ziv pri­ku­pi­la je 84 gla­sa i ne mo­že da sa­ku­pi po­tre­ban broj bez gla­so­va opo­zi­ci­je.

Sve­stan da ne­će ima­ti po­dr­šku u par­la­men­tu, Ko­ba­hid­ze je ju­če re­kao da je od­lu­ka o po­kre­ta­nju po­stup­ka opo­zi­va do­ne­ta po­što je pred­sed­ni­ca si­stem­ski kr­ši­la Ustav i da je ne sma­tra­ju do­stoj­nom pred­sed­nič­ke funk­ci­je, te da sa­ma tre­ba da pod­ne­se ostav­ku.

Pre­mi­jer Gru­zi­je Ira­kli Ga­ri­ba­švi­li op­tu­žio je pred­sed­ni­cu da „sa­bo­ti­ra na­ci­o­nal­ne in­te­re­se”. Pre­ma Usta­vu Gru­zi­je, pred­sed­nik ze­mlje uz sa­gla­snost vla­de oba­vlja pred­stav­nič­ka ovla­šće­nja u spolj­nim od­no­si­ma, a vla­da je sa­op­šti­la da ni­je odo­bri­la pu­to­va­nja pred­sed­ni­ce u Ne­mač­ku, Ukra­ji­nu, Švaj­car­sku, Polj­sku, Bel­gi­ju, Dan­sku, Uje­di­nje­ne Arap­ske Emi­ra­te, Bu­gar­sku, Če­šku i Izra­el.

Zu­ra­bi­švi­li­je­va je uz po­dr­šku Gru­zij­skog sna iza­bra­na za pred­sed­ni­cu Gru­zi­je 2018. go­di­ne, ali je po­tom pre­ki­nu­la sa­rad­nju s vla­da­ju­ćom stran­kom i po­če­la da je op­tu­žu­je da je pro­ru­ska i ne­do­volj­no po­sve­će­na ula­sku Gru­zi­je u EU i NA­TO.

Gru­zi­ja odo­le­va upli­ta­nju u ukra­jin­ski rat upr­kos ve­li­kim pri­ti­sci­ma. U ma­ju je pred­sed­nik Gru­zij­skog sna re­kao da je Ukra­ji­na tra­ži­la od Gru­zi­je da otvo­ri dru­gi front pro­tiv Ru­si­je. Ko­ba­hid­ze je na­veo da su to tra­ži­li se­kre­tar Sa­ve­ta bez­bed­no­sti Alek­sej Da­ni­lov i sa­vet­nik ukra­jin­skog pred­sed­ni­ka Mi­ha­il Po­do­ljak. Na­gla­sio je da Gru­zi­ja ne­će uve­sti sank­ci­je Ru­si­ji jer ne že­li da ka­zni svoj na­rod i svo­ju dr­ža­vu.

O uvla­če­nju Gru­zi­je u rat go­vo­rio je i ra­ni­je pre­mi­jer Ira­kli Ga­ri­ba­švi­li, re­kav­ši da je ostva­re­nju ovog ci­lja tre­ba­lo da po­slu­ži sla­nje biv­šeg pred­sed­ni­ka Mi­ha­i­la Sa­ka­švi­li­ja u Gru­zi­ju, kao i broj­ne pro­vo­ka­ci­je. Po­de­lje­nost Gru­zi­je oko pi­ta­nja Ukra­ji­ne i od­no­sa pre­ma Ru­skoj Fe­de­ra­ci­ji bi­la je oči­gled­na u ma­ju, kad su se po­sla­ni­ci to­kom ple­nar­ne sed­ni­ce po­tu­kli zbog od­lu­ke o ob­na­vlja­nju va­zdu­šnog sa­o­bra­ća­ja iz­me­đu Gru­zi­je i Ru­si­je, ko­ji je ipak us­po­sta­vljen.

Je­dan od raz­lo­ga za po­kre­ta­nje ini­ci­ja­ti­ve za njen opo­ziv je­ste i či­nje­ni­ca da je pred­sed­ni­ca po­čet­kom ju­na pred­lo­ži­la da se Mi­ha­il Sa­ka­švi­li pu­sti iz za­tvo­ra i da ka­znu iz­dr­ža­va s elek­tron­skom na­no­gvi­com. Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje no­vi­na­ra da li na­me­ra­va da po­mi­lu­je biv­šeg pred­sed­ni­ka, ta­da je od­go­vo­ri­la da to, s ob­zi­rom na nje­go­vo zdrav­stve­no sta­nje, ne­će na­dok­na­di­ti šte­tu na­ne­tu ze­mlji. Ona po­dr­ža­va sta­vo­ve evrop­skih zva­nič­ni­ka da Sa­ka­švi­li­ja tre­ba pu­sti­ti iz za­tvo­ra, što je su­prot­no sta­vu vla­de. Ape­la­ci­o­ni sud u Tbi­li­si­ju od­bio je da pu­sti Sa­ka­švi­li­ja, kon­sta­tu­ju­ći po­sle svih zdrav­stve­nih pre­tra­ga da mu zdra­vlje ni­je ugro­že­no (iako je smr­šao). Opo­zi­ci­ja i da­lje tvr­di da ga u za­tvo­ru tru­ju, a nje­go­va od­bra­na je na­ja­vi­la da će se ža­li­ti Evrop­skom su­du za ljud­ska pra­va.

Pre dve sed­mi­ce Slu­žba dr­žav­ne bez­bed­no­sti sa­op­šti­la je da sa­rad­ni­ci biv­šeg pred­sed­ni­ka Sa­ka­švi­li­ja pla­ni­ra­ju da or­ga­ni­zu­ju ma­sov­ne ne­mi­re u no­vem­bru ili de­cem­bru ka­ko bi si­lom obo­ri­li vla­du. Pre­ma nji­ho­vom sa­op­šte­nju pla­ni­ra­no je da se ovi ne­mi­ri po­kre­nu pod slo­ga­ni­ma bor­be pro­tiv „pro­ru­ske vla­sti” na­kon ob­ja­vlji­va­nja iz­ve­šta­ja Evrop­ske ko­mi­si­je i EU, a ovaj plan tre­ba­lo bi da se re­a­li­zu­je uz ko­or­di­na­ci­ju i fi­nan­sij­sku po­dr­šku po­je­di­nih stra­nih dr­ža­va.

Na­vod­no, pla­ni­ra­no je da se spro­ve­de sce­na­rio ukra­jin­skog „evro­maj­da­na”: stva­ra­nje ša­tor­skog gra­da i ba­ri­ka­da na cen­tral­nim ave­ni­ja­ma i stra­te­škim me­sti­ma u Gru­zi­ji, kao i upa­di u zgra­de vla­de. Slu­žba je na­ve­la da su pla­ni­ra­ne i pro­vo­ka­ci­je ba­ca­njem bom­bi ko­je bi iza­zva­le smrt de­mon­stra­na­ta ka­ko bi stvo­ri­li imidž žr­ta­va re­ži­ma i eska­li­ra­li su­kob iz­me­đu de­mon­stra­na­ta i sna­ga bez­bed­no­sti.

U okvi­ru is­tra­ga dr­žav­ne bez­bed­no­sne slu­žbe pri­ve­de­na su i sa­slu­ša­na i tri dr­ža­vlja­na Sr­bi­je, čla­no­vi Cen­tra za pri­me­nje­ne ne­na­sil­ne ak­ci­je i stra­te­gi­je (Kan­vas), ko­ji su uz po­moć USA­ID-a spro­vo­di­li obu­ku gru­zij­skih stu­de­na­ta za or­ga­ni­zo­va­nje de­mon­stra­ci­ja. Oni su pu­šte­ni i vra­ti­li su se u Be­o­grad. Kan­vas je for­mi­ran 2003. i ob­u­ča­vao je opo­zi­ci­o­ne ak­ti­vi­ste u 37 dr­ža­va.