U znaku džez emocija

Beogradski džez festival, 24. po redu, biće održan od 24. do 27. oktobra. Pod sloganom „Džez emocije” festival će biti održan na nekoliko različitih lokacija – u Domu sindikata, Zadužbini Ilije M. Kolarca i u Domu omladine.

Festival će biti svečano otvoren 24. oktobra koncertom kvarteta Džona Fedisa koji će nastupiti zajedno sa Big bendom RTS-a u Domu sindikata. Posle njih pred publikom u istom prostoru pojaviće se američki kvintet Kristijana Skota, dok će ponoćni programi biti održani u Domu omladine. Za drugi dan festivala, u Kolarčevoj zadužbini zakazani su koncerti Stefana di Batiste i Markosa Valje. Ponoćni program u Domu omladine rezervisan je za „Zuco 103”. Dan kasnije na Kolarcu će nastupiti Patriša Barber sa svojim kvartetom, a onda i Aron Herman trio, dok će u Domu omladine svirku održati Rambo Amadeus.

Festival će biti zatvoren 27. oktobra u Domu sindikata koncertima Birelija Lagrenea i Rabija Abu-Kalila, dok će u ponoćnom programu u Domu omladine svirati američki sastav „Bed plas”.

Karte za Beogradski džez festival prodavaće se na blagajnama Doma omladine, Doma sindikata i Zadužbine Ilije M. Kolarca. Pojedinačne karte za koncerte koštaće od 600 do 1.000 dinara, dok je komplet karata 2.900 dinara. Za ponoćni program džez festivala ulaznice će koštati od 400 dinara.

Umetnički direktor festivala Vojislav Pantić objašnjava da je ovogodišnji slogan „Džez emocije” izabran zato što je ova vrsta muzike neminovno povezana sa emocijama.

– Te emocije ne moraju biti patetične ili ljubavne, već mogu biti i raznorodne i neobične. Emocija je kada „Bed plas” iz petnih žila svira nešto što nadgrađuje rokenrol standarde, koje oni obrađuju džez rečnikom. Džez emocije su i kada Stefano di Batista svira muziku koja je inspirisana italijanskim kanconama ili kada svira ritam i bluz na emotivan i srčan način. Džez emocija je, naravno, i kada čujemo Brazilce koji su došli u Njujork i tu primili drugačiju muzičku vatru i pomešali je sa svojom autentičnom. Emocija je i kada vidimo Džona Ferisa, autentičnog sledbenika Dizija Gilespija, koji sa 55 godina ne odustaje od bi-bapa i to, verovatno, radi najbolje na svetu. Džez emocija je i kada na istom mestu vidimo mlade i stare, ljude koji se više drže tradicije i one koji su spremni da eksperimentišu, koji shvataju da je džez muzika od koje su potekli rokenrol, soul, fank, bluz, hiphop. Oni sve to pokušavaju da spoje u jednu stvar i ponude džez za 21. vek kao jedan sublimirajući muzički pravac, koji jedino kao takav opstaje više od 100 godina.

(/slika2)Prema rečima Pantića, „Beogradski džez festival” obeležiće gostovanja velikih zvezda, kakve su Patriša Barber, Džon Fedis, Markus Valje, Bireli Lagren i Rabi Abu-Kalil, ali i mladih talenata koje organizatori žele da predstave svetu i pokažu da ono što, na primer, rade Kristijan Skot i Aron Herman predstavlja džez budućnosti.

– U ovogodišnjem ponoćnom programu rešili smo da predstavimo zanimljiva, atraktivna, pa i komercijalna džez imena koja će na jedan drugačiji način predstaviti džez. Očekujem da će biti dosta ritmova za plesanje i da će ovaj program biti veoma posećen. Naša jedina zvezda vodilja u selekciji programa ovog festivala jeste da prikažemo ono što je umetnički vredno, što je trend u svetu i što je zanimljivo ljudima koji se na ozbiljan način bave džezom u savremenom svetu. Tokom ova četiri dana ljudi bi trebalo da zaborave na svakodnevne probleme i posvete se uživanju u džezu – poručuje Vojislav Pantić.