Crni labud za Zelenskog

Biljana Mitrinović Rašević

Zelenskom se dogodio „crni labud”. Nije baš da se nije moglo predvideti da će jednom nešto krenuti po zlu za ukrajinskog predsednika, ali kako to inače biva sa „crnim labudovima” – došao je nepredviđeno i sa neočekivane strane. I donosi nesagledive posledice.

Događaj od velikog značaja za Zelenskog, koji je početak kraja njegove priče, otelotvoren je u liku člana Predstavničkog doma sa Floride Meta Geca, koji je samo jedan mladi kongresmen koji ne da ni cent Ukrajini. Ovaj Trampov saradnik je bio toliko uporan da je u ponedeljak pokrenuo retko korišćenu proceduru i uz pomoć demokrata i male grupe republikanaca uspeo da smeni jednog od dvojice predsedavajućih u Kongresu. Da stvar bude gora – predstavnika svojih – republikanaca Kevina Makartija. I tako se i Vašingtonu dogodio mali „crni labud”, jer nikada nijedan predsedavajući Predstavničkog doma nije smenjen zbog zahteva svojih partijskih kolega.

MALI GEC: Dakle, Mali Gec, kako ga zovu (njegov otac je bio istaknuti političar na Floridi i predsednik lokalnog Senata) „skinuo” je trećeg čoveka u državi – iako niko nije verovao da će uspeti. Prema američkom ustavu, predsedavajući Predstavničkog doma je drugi po redu u nizu za predsednički položaj, posle potpredsednika SAD. Dok su kongresmeni (a među njima je bio i Mali Gec) pisali rezolucije da se odmah prekine svaka podrška Ukrajini kako bi je ubedili da pregovara, Zelenski se nije osećao ugroženo, jer su demokrate uvek „za”. Ali Makartija je to koštalo važnog mesta jer nije ispunio obećanje da će smanjiti troškove.

On je i inače bio sklon dogovorima s demokratama, o Putinu misli isto što i Bajden i prošao je izborni pakao dok ga u 15. krugu glasanja nisu izabrali na funkciju s koje je bio primoran da ode. Među stranačkim pobunjenicima koji su bili protiv njega, Gec je opet imao lavovsku ulogu. Sada je uz pomoć Makartija izglasan privremeni budžet, ali bez novca za Ukrajinu. To još nije kraj za Zelenskog, ali je počelo sitno da se broji. Pentagon je izračunao da je ostalo novca za još dva meseca podrške Kijevu.

EVROPSKE MUKE: Glavno pitanje je koliko će još Evropa izdržati. Nakon što je Vašington odlučio da žrtvuje podršku Ukrajini kako bi sprečio blokadu vlastite vlade, evropski lideri sada znaju da će se suočiti s pritiskom da, makar privremeno, preuzmu vodeću ulogu u podršci Kijevu. Ako SAD odustanu sasvim – ukoliko budu održani predsednički izbori i na njima pobedi Tramp – Zelenski je prvi koji će to osetiti. Ali to je već kraj.

Pre njega ostaje sumnja država EU da li će, kako i koliko moći da zamene SAD ukoliko se one povuku. Slabost vojne industrije je ozbiljna prepreka, a diplomatska i politička strana pitanja će, takođe, postati problem. Zelenski obećava da će se Ukrajina i dalje boriti „do pobede” i da njegova spremnost da se suprotstavi Rusiji nema rok trajanja. Šef evropske diplomatije Borelj, koji je dobro plaćen da bude optimističan, u Kijevu je rekao da je duboko iznenađen odlukom američkog Kongresa, ali da će Brisel nastaviti i čak povećati podršku Kijevu.

Ali problemi EU su takve prirode da, što je verbalno više posvećena pomoći Ukrajini, to je manja njena sposobnost da joj stvarno pruži vojnu i ekonomsku podršku.

SLOVAČKA POBUNA: Slovaci su na izborima poslali jasnu poruku o granicama evropske podrške Ukrajini: glasali su za bivšeg premijera Roberta Fica, koji je energično vodio kampanju protiv antiruskih sankcija i obećao da Bratislava neće poslati više nijedan metak Kijevu. Poljska se već toliko „naoštrila” na Ukrajinu, što zbog izbeglica, što zbog žita, da je pitanje da li će se posle održanih parlamentarnih izbora uopšte moći vratiti na stari kurs prema Ukrajini. I Varšava je pretila da od naoružanja nema više bilo šta da pošalje preko granice, ali je pod pritiskom SAD malo ublažila stav, pa će slati još nešto starog naoružanja. Orban je toliko zategao da je Ukrajina morala da skine mađarsku OTP banku sa liste sponzora rata (jer sarađuje s Rusijom) kako bi Budimpešta ukinula veto s paketa EU vojne pomoći Kijevu u vrednosti od 500 miliona evra.

Birajući između pojedinačnog vlastitog opstanka država i žrtvovanja svega zarad Ukrajine, evropske članice su sada na testu kako će se opredeljivati usred ekonomske stagnacije, visoke inflacije i budžetskih ograničenja. EU je obećala da će Ukrajini obezbediti milion granata do sledećeg proleća. Pola godine je već prošlo, a unija je isporučila samo četvrtinu obećanog, i to iz vlastitih rezervi. Što se tiče proizvodnje, stručnjaci kažu da evropska odbrambena industrija trenutno može da proizvede samo pet do 10 odsto artiljerijskih granata potrebnih Ukrajini.

Ne treba zaboraviti da SAD obezbeđuju rezolutnu političku podršku interesima Kijeva i upravo je ta podrška i dogurala EU do plaćanja tolikog finansijskog tereta. A sve zbog straha da će Vašington odbaciti svoje obaveze prema NATO-u. Da li je interes EU zaista bio da NATO dođe pred vrata Moskve – pitanje je koje će se sada sve češće postavljati u evropskim prestonicama.