Dan Hamasove osvete

Boško Jakšić

Palestinski Hamas pokrenuo je iznenadnu vojnu akciju koja je šokirala Izrael.

Vojno krilo palestinske islamističke grupe koje upravlja pojasom Gaze, Brigade al Kasama, opisale su napad iz vazduha, sa kopna i mora kao odgovor na decenijama dugu represiju koja je vrhunac doživela „skrnavljenjem” jerusalimske džamije Al Aksa, treće najsvetije u islamu, i pojačanim nasiljem protiv Palestinaca na okupiranoj Zapadnoj obali.

„Ovo je dan najveće bitke da se okonča poslednja okupacija na Zemlji”, poručio je Palestincima Hamasov vojni komandant Muhamed Deif. „Svako ko ima oružje treba da ga uzme. Došlo je vreme.”

Jasno je da palestinski islamisti, uprkos podrške Irana, nemaju ni oružane ni ljudske potencijale za takvu pobedu, ali sve govori da je operacija bila duže planirana. Ispaljeno je najmanje 2.500 raketa (Hamas tvrdi 5.000), od kojih su neke stigle i do Tel Aviva i Jerusalima, a prvi put su pripadnici Hamasa ušli na izraelsku teritoriju. Izraelska policija procenjuje da je oko 60 palestinskih „terorista” raspoređeno na 14 lokacija gde su žestoke borbe u toku.

„Ovo nije takozvana vojna operacija, ne još jedna runda borbi, ovo je rat u kome ćemo pobediti”, izjavio je premijer Benjamin Netanjahu obećavajući da će neprijatelj platiti cenu „kakvu nikada nije doživeo”. Izvesno je da će vlada dospeti pod baraž kritika jer su napadači u kratkom roku naneli nezapamćeno velike gubitke jevrejskom stanovništvu, dok nepoznat broj izraelskih vojnika radikalni Islamski džihad drži kao taoce u Gazi.

Pogibija najmanje 40 Izraelaca, mahom stanovnika oblasti prema granici sa Gazom, ali i pripadnika policije, i ranjavanje više od 500 naveli su ministra unutrašnje bezbednosti Itamara Ben-Gvira da proglasi vanredno stanje u čitavoj zemlji. Ministar odbrane Joav Galant naredio je hitnu mobilizaciju, a desetine hiljada su pozvane iz rezerve. Pozivu su se odazvali i oni koji su to ranije odbijali zbog kontroverznog plana premijera Netanjahua da Vrhovni sud stavi pod kontrolu izvršne vlasti.

Izrael je odmah pokrenuo operaciju „Mačevi od gvožđa” kako bi zaštitio civile, ali i da bi pokušao da se osveti za neočekivani napad. Podignuti su borbeni avioni pa je Gaza dospela pod baraže raketa. Izrael saopštava da je pogođeno 17 vojnih položaja i četiri komandna centra. Intenzitet napada poredi se sa vremenom poslednjeg velikog oružanog sukoba u Gazi leta 2021.

Izrael je pojas Gaze okupirao u ratu 1967, ali ga je tadašnji premijer Arijel Šaron 2005. predao Palestincima na samoupravu. Enklavom uz Mediteran od 2007. upravlja islamistički Hamas, često uz podršku radikalnog Islamskog džihada. Od 2014. zabeleženo je pet ratova za Gazu.

Napadači su ovoga puta iskoristili faktor iznenađenja izazivajući haos i konfuziju širom Izraela. Da li je to samo reagovanje na mnogobrojne provokacije kod džamije Al Aksa, uključujući i nedavni kada su stotine jevrejskih naseljenika Zapadne obale upali u kompleks, dok je policija Palestincima zabranila pristup trećem najsvetijem mestu islama?

U jučerašnjem napadu ima mnogo simbolike. Da li je vojna operacija Hamasa planirana kao doprinos sećanju na oktobarski rat, čija se 50. godišnjica upravo obeležava ovih dana?

Egipatski napad, koji je tada šokirao Izrael, dogodio se na veliki jevrejski praznik Jom Kipur, i pokazao da Izrael može da bude zatečen, a da Arapi umeju da se bore. Operacija iz Gaze pokrenuta je ne samo na šabat, jevrejski dan odmora, već i na dan Simhat Tora kojim se slavi kraj jednonedeljnog praznika Sukot. Napad je iznenadio Izrael koliko i rat pre pola veka. U oba slučaja izraelske bezbednosne službe su zatajile.

Palestinci koji su upali na teritoriju Izraela, gde drže pod kontrolom nekoliko mesta, neće se tu dugo izdržati. Ili će biti ubijeni ili će se povući, ali Netanjahuovu vladu čeka da odgovori kako je bila zatečena kao i težak test oko sudbine vojnika koji su uzeti kao taoci . Ili će se organizovati neka spasilačka operacija kakve su specijalci imali u prošlosti, ili će kriza biti prebačena u ravan pregovaranja uz posredovanje neke treće strane, moguće Katara. Obe opcije su rizične.

Zapad je osudio Hamasov napad, svet poziva na hitnu deeskalizaciju konflikta, ali to je malo verovatno pošto Netanjahuova vlada mora da se pokrije zbog očiglednog bezbednosnog promašaja. Povređenog ponosa zbog ovolikog broja žrtava, Izrael se neće ustručavati od prekomerne upotrebe sile, kao što je bio slučaj tokom rata u Gazi krajem 2008, kada je ubijeno blizu 1.500 Palestinaca, mahom civila, dok je Izrael imao samo 13 žrtava, uključujući četiri zbog „prijateljske vatre”. Primirje je moguće tek za dan-dva.